Kontramitingaški dnevnik: Konji, majmuni i predsednik

Kada su mi rekli da danas 26. maja u Beogradu treba da vodim dnevnik za partijski bilten Es-en-esa, ja sam prvo pomislio da treba da vodim Nacionalni dnevnik Pinka, i bio sam srećan jer je to moj omiljeni dnevnik koji ide pre moje omiljene turske serije, pre i posle koje uvek uživamo u viteškim podvizima našeg predsednika Vuleta, posle ide i Zadruga, pa Amidži šou, pa onda emisija o dronovima di-džej Žeksa, a subotom ide Jovana Jeremić, nju najbolje obožavam, jer je i ona kao i ja iz okoline LJiga, naša LJižanka, naša mala LJigavica, moja omiljena LJigavuša, ili kako se to već kaže, jebem li ga…

Ali su mi iz stranke posle rekli da ne treba da vodim takav dnevnik, već da vodim dnevnik ko neki dnevnik Ana Frank, a ja sam ih pitao zar od toliko naših Ana baš od te strankinje? Onda su mi iz stranke rekli: „Znaš šta, Milorade, ne seri, vodi taj dnevnik i ćuti!“

Mi u našoj stranci inače imamo odličnu komunikaciju i uvek jedni drugima prijateljski kažemo šta mislimo, zato je naša stranka najbolja od svih stranaka u novijoj istoriji, novijoj geografiji, novijoj hemiji kao i u svim drugim predmetima iz osnovne škole.

Dakle, dragi dnevniče i još draži Nacionalni dnevniče moje omiljene Televizije Pink, da nije predsednika Vučića, koji nam je još pre tri godine organizovao izlet u Beograd na miting Srpske napredne stranke, ja nikada ne bih video kako uživo izgledaju majmuni, jer smo pre mitinga išli u Zoološki vrt, pa smo se siti nagledali majmuna. I to original majmuna, pljunutih majmuna kakve sam ranije gledao samo na televiziji. I bio sam zahvalan predsedniku Vučiću što nam je omogućio da uživo vidimo majmune.

Ali, kada sam se vratio kući, svi su me pitali kako je bilo u Beogradu na mitingu, i ja sam svima govorio da sam se sit nagledao majmuna, pa su me zvali iz stranke da pitaju šta nije bilo u redu kada sam na onakvom veličanstvenom skupu primetio samo majmune, a ja sam im objasnio da sam pre mitinga išao u Zoo-vrt, pa su mi oni rekli da ovog puta nikako ne idem opet u Zoo-vrt, kako mi od celog veličanstvenog skupa u pamćenju ne bi ostali samo majmuni.

Tako da je u uputstvu za skup koji smo dobili iz stranke ovog puta pisalo: Zabranjeno ići u Zoo-vrt, zbog radi okolnosti da je primećeno kako je deo našeg članstva fasciniran majmunima pa još posle o tome pričaju svima po Srbiji, umesto da budu fascinirani veličanstvenim govorom našeg predsednika. Rekli su nam: Morate se fokusirati na predsednika, a ne na majmune!

I mogu vam reći da su me ovaj put u Beogradu najviše fascinirali konji! Predsednik je stao između neka dva konja ispred Skupštine i dugo, dugo govorio, ja sam više gledao u konje nego u predsednika, a predsednik je u nas gledao toplo, očinski, kao mi onomad u one majmune u Zoo-vrtu. Videlo si da između nas postoji neki vajb, što bi rekli mladi.

Eto, to vam je taj dnevnik, kad ste već navrli.