Sedamnaest godina posle izbora na kojima je Koštunica pobedio Miloševića, u Srbiji je ostalo veoma malo onih „koji uvek smeju da vas pogledaju u oči“, što je bio tadašnji slogan za predsedničke izbore, možda i najbolji izborni slogan u Srbiji svih vremena.
– To nije Koštunica, već Al Paćino – gotovo da smo naknadno poverovali Goranu Matiću, visokom oficiru JUL-a, koji je septembra 2000. godine, govoreći o reklamnom panou na kome su Koštunici prikazane samo oči, karakterističnim „šprehfelerovanim“ cinizmom izneo ovu, tek sad smo shvatili – veoma interesantnu tvrdnju. Pa se onaj slogan završio neslavno: pola Koštuničinih glasača već koju godinu kasnije, nije moglo da ga vidi očima. I to je pokazalo da je put od slogana „Ko uvek sme da vas pogleda u oči“, do slogana „Koga ne možete da vidite očima“, veoma kratak. S tim što je vera u Al Paćina ostala nepromenjena, pa su se mnogi tešili da su tada zapravo glasali za njega, a ne za Koštunicu.
Iako je drugi tadašnji slogan: „Koštunica, čovek iz komšiluka“, zapravo bio vizionarski, jer čoveka koji je pobedio Miloševića danas možete sresti negde u komšiluku, kako vuče cegere sa pijace.
Predizborni slogani, za razliku od tog, nisu baš vizionarski. Na prvim višestranačkim izborima, 1990, SPS je imao parolu: „Sa nama neizvesnosti“. Ona je trebalo da ukaže kako je Srbija u pravim rukama, malko fucnutih, ali reformisanih članova Komunističke partije Jugoslavije, s kojima će sve biti izvesno, pošto su ispekli zanat. Usledila je decenija najvećih, gotovo epohalnih neizvesnosti, tako da je od tada biračko telo naučeno da slogane čita kontra od onoga što na njima piše.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
