Martinović, maneken neuspešnih spermatozoida

Pre neki dan se sličan vic zbio u Skupštini Srbije: ministar za ne-znam-ti-ni-ja-šta, mada je verovatno ministar za brigu o pravljenju opozicione dece, Aleksandar Martinović, u nadahnutom govoru je istakao da ima troje dece, koje pritom i hrani, dok neki iz opozicije koji se bore za decu nemaju ni jedno, već hrane kučiće, mačiće i zlatne ribice, ali ga niko posle nadahnutog govora nije pitao:

„Izvinite, gospodine, a je l’ znate vi nešto da radite glavom i rukama?“, zato što je on tom izjavom automatski pokazao da rukama možda nešto i zna da uradi, ali garantovano ne zna ništa da radi glavom.

Čovek je, naime, totalna budala i jedino što zna da radi je da bude poslanik Srpske radikalne stranke i njenog uhranjenog deteta, Srpske napredne stranke, mada je Martinović u stvari idealna osoba za manekena bele kuge, jer ljudi koji bi da imaju decu kad njega vide, automatski odustaju.

Tako da je Martinović najveća opasnost za srpski natalitet i ako Srbi jednog dana izumru, znaće se tačno ko je krivac što su izumrli.

– Dragi, a šta ako dobijemo sina i on jednog dana poprimi moralne osobine Aleksandra Martinovića – najčešća je dilema, prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije, onih parova koji bi da imaju decu, žele decu, ali ne bi da im deca jednog dana zaliče na ovo napredno ljudsko biće.

Zoran Đinđić je jednom rekao: „Život je čudo jedno dato nama. Jedno ljudsko biće je jedan od 40.000 spermatozoida, taj jedan je uspeo, 39.999 nisu uspeli, znači vi ste šampioni, svako ko se rodio on je već pobednik. On je već uspeo u odnosu na 39.999. I onda kažete – ma, šta mi je život, sad ću da uzmem drogu, sad ću da, ne znam, se napijam. Pa, stani, čoveče, tvoja odgovornost je i pred Bogom i pred sobom ogromna, ti si pobedio u najvažnijoj od svih utakmica, živ si, rodio si se i uradi nešto pozitivno sa svojim životom.“

Da je imao priliku da doživi Aleksandra Martinovića, Đinđić bi garant ispravio svoju čuvenu izjavu: „Jedno ljudsko biće je jedan od 40.000 spermatozoida, taj jedan je uspeo, 39.999 nisu uspeli, znači vi ste šampioni, svako ko se rodio on je već pobednik. On je već uspeo u odnosu na 39.999 drugih. Osim naravno Aleksandra Martinovića. On nije uspeo. Jebi ga, život baš nije uvek čudo.“

Aleksandar Martinović, dakle, živi primer neuspešnog spermatozoida, kada bi kojim slučajem sreo nekog uspešnog, recimo Nikolu Teslu, rekao bi mu: „Šta bre ti glumiš da si genije, kad ja imam troje dece, a ti nemaš nijedno.“

Dalji razgovor bi tekao ovako:

Tesla: Ali, gospodine, ja sam stvorio naizmeničnu struju…

Martinović: Pa šta! Bolje da si naizmenično pravio decu, kao što sam ih ja pravio naizmenično, prvo jedno, pa drugo, pa treće… To ti je mnogo važnije u životu od naizmenične struje.

Tesla: Ali ja sam napravio i prvi daljinski upravljač na svetu.

Martinović: Uh, jaka stvar! Predsednik Vučić upravlja svima nama naprednjacima bez daljinskog upravljača, a funkcionišemo kao da predsednik ima daljinski upravljač. Plus predsednik Vučić ima troje dece, kao i ja, a ti, Tesla, nemaš nijedno. Jebo te Ćuta!
Ili, kada bi Aleksandar Martinović kojim slučajem sreo Ivu Andrića, pitao bi ga: „Je li, bre, ti, šta glumiš nekog nobelovca kad nemaš decu, a ja imam troje?“

Andrić: Ali, gospodine, ja sam napisao „Na Drini ćuprija“.

Martinović: Pa šta, znaš ti kolko smo mi naprednjaci na čelu sa predsednikom Vučićem izgradili ćuprija, a ne napisali, i svi mi imamo bar po dvoje dece, dok predsednik i ja imamo troje. A ti nemaš nijedno.

Andrić: Ali, gospodine, ja sam napisao i „Travničku hroniku“.

Martinović: Je l’ to roman o ovoj Jovanjici i crnoj hronici koju hoćete da napakujete predsedniku Vučiću i časnom Koluviji, koji imaju decu, za razliku od vas?

Andrić: Ali ja sam napisao i „Priču o vezirovom slonu“…

Martinović: Pa šta, ja hranim troje dece dok vi hranite slonove, kučiće i zlatne ribice…

Aleksandar Martinović, dakle, maneken neuspešnih spermatozoida, jedan od 40.000 onih koji nisu uspeli. Mada ih možda ima i 700.000 sličnih, ko bi ga znao?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.