Mister jedan posto

Da kakav anketar zaređa po ulicama i postavi jednostavno pitanje slučajnim uzorkom: „Ko je Mirko Cvetković?“, među građanstvom vazda spremnim da smisli najneverovatnije odgovore na opipljiva pitanja („Gde je rođen Isus? U Vijetnamu“, „Za koje delo je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu? Za mir“, „Šta najviše volite da čitate? Stari i Novi zavet, al’ mi je draži stari, od novog“) sigurno bi se našlo dovoljno materijala da se izmontira džingl sa najzanimljivijim „zaključcima“ biračkog tela. „Kako ste rekli…Cvetković?! Znam, to je ovaj mali iz Zvezda Granda, što je ispao u prošloj emisiji… Cvetković? Ne znam, žurim na autobus… Mirko? Cvetković? Onaj rukometaš?… Mirko? Da nije onaj Mirko i Slavko?“ – ređali bi se odgovori, dok se naposletku, predvidivo, ne bi našao tipičan učesnik srbijanske ulične ankete koji bi zaključio da je baš „taj“ glavom i bradom napisao „Rat i mir“. Nikako Dostojevski i Tolstojevski. Samo ime govori – Mirko, od mir, što je svakako bolje nego da ga je napisao Ratko. Od rat.

Jedan posto podrške građana izvesnom Mirku Cvetkoviću u istraživanju Cesida jasno ukazuje da je u anketi učestvovao i izvesni Mirko Cvetković sa familijom, što u ukupnom uzorku iznosi mnogo. Opet, sve to ne mora da znači da bi vest o ostavci Mirka (?) Cvetkovića (?) ličila na Bi-Bi-Sijeve vesti posle afere „Votergejt“: Dobro veče. Ovo su BBC News. Ja sam Den Rader. Gospodin Nikson je podneo ostavku, ali o tome nakon reklama – vest je koju teoretičari medija navode kao dobar primer televizijskog držanja tenzije. „Lid“ u slučaju srpskog premijera bio bi kraći, bez tenzije i reklama: „Dobro veče. Gospodin Cvetković je podneo ostavku, ali o tome nakon najvažnijih vesti, sporta i vremenske prognoze. U specijalnoj kviz emisiji: „Ko je Mirko Cvetković?“

Ušavši u kancelariju u kojoj je u prethodnom mandatu proglašena interna pandemija virusa neobaveštenosti, ali ga o tome niko nije obavestio, oblepljenu tapetama sa šapirografisanim sadržajem Rezolucije 1244, ali ga je mrzelo da zove molere, Cvetković nije imao laku zadaću – uz zamke enterijera sastavili su mu ekstremno-ekspertsku vladu čije je stručnjake upoznavao na koktelu. Posle inauguracije. Onda su mu stručnjaci s koktela sastavljali zakone za koje je prvi put čuo u vestima u 22, vremenom i u 23 sata, pa ih je sutradan ujutru poništavao, da stigne aber za vesti u podne.

Vlada Srbije je, najpre, odustala od naplate poreza na sva primanja veća od ničega. Neko se dosetio da je i Al Kapone pao na porezu, a istorija tranzicione Srbije ne bi bila tako reprezentativna ukoliko bi se na Vikipediji pod stavkom porez isticalo: ‘’Na porezu su pali Al Kapone i Vlada Mirka Cvetkovića’’. Ko je ovaj drugi? – pitali bi urednici Vikipedije, i vest precrtali kao nerelevantnu.

Potom je taj Mirko Cvetković rekao: ‘’U Srbiji niko neće biti gladan’’. Bilo je to u nedavnom intervjuu Politici, najstarijem listu na Balkanu, koji mora da je pokrenuo Krkobabić, a uz intervju je štampana i Cvetkovićeva fotografija, malo čudna u pogledu gestikulacije. Naime, takve pantomimičarske bravure viđaju se uglavnom na tribinama kad sudija poništi gol domaćoj momčadi ili kad šef zatvori vrata od kancelarije. Premijerova ruka bila je podignuta uspravno i savijena u laktu, a šaka skupljena u pesnicu, tako da se nije videlo da li je palac provukao između srednjeg prsta i kažiprsta, ili kažiprst provukao između palca i malog prsta. Neverbalnim vidovima komunikacije zvanim ‘’lakat’’ i ‘’šipak’’ premijer je ostavio utisak čoveka koji stvarno veruje u ono što priča, sa akcentom na ‘’neće biti’’. Primećeno je, pak, da on, a i ostali članovi Vlade govore ili u prošlom ili u budućem vremenu, dok lukavo preskaču sadašnje. To takozvano „prošlo-buduće vreme“ izmišljeno je u Šumadiji tokom tradicionalne manifestacije svinjokolja, kada seljak u jurnjavi za svinjom po dvorištu objašnjava šta joj je već uradio, pod uslovom:“…kad te stignem“. S tim motom Mirko se uhvatio u koštac s vladom, a vlada sa krizom… I procenti su primetni.

Garantovano, za Mirka, pa makar bio i Cvetković, anketirani u rodnom Boru će na kraju mandata izjaviti isto što i anketirani u Budvi, razvojnom mestu Svete Marovića, pošto je okončao bravuru na čelu pokojne SCG: “Ponosni smo što se iz ovako male sredine odnjivio jedan takav politički gorostas“. Mirko je, međutim, u prednosti u odnosu na Svetu. On nije tu zbog politike, on je tu jer su ga zvali. Na koktel. Bolje je, po Mirkovoj računici, biti upamćen kao mister jedan posto, nego kao mister 10 posto. Ima tu logike.