Ovih dana saznali smo da je jedan Srbin kupio vodovod u Arizoni, baš u momentu kada se jedan drugi Srbin, veeeliki Srbin, takoreći srpska napredna Srbenda, obreo u Vašingtonu. Valjda je otišao da pazari kanalizaciju?
Dobar drugar Ćuruvija Slavka, vlasnika „proameričkog medija“, kome su neki dan skinuli ploču sa mesta gde je nepravosnažno ubijen pošto mu je prethodno ovaj što je otišao da pazari kanalizaciju skinuo sve što se moglo skinuti po idealnom pretprošlom Zakonu o informisanju, dakle davno maloletni A.V., ušao je u Stejt department bez čarape navučene na glavu. Legalno. Isto onako kako bi, recimo, pokojni Arkan, da je danas živ, otišao u prijateljsku posetu štokholmskim bankama i juvelirnicima. A ondašnji bankari i draguljari ushićeno poručili: „Zadovoljni smo Ražnatovićem“
Elem, odande, iz „Stejta“, ushićeno su nezvanično poručili:
„Zadovoljni smo Vučićem“. Nisu naglasili da li je utisak zadovoljavajući
zato što se pojavio bez hulahopke prilepljene za anfas ili zato što se pojavio bez vojvode Šešelja, ministra za dotrajali escajg, koga bi, u skladu s resorom, eventualno primili na molitveni doručak.
– Divan dečko, ima usne ko Mišel Obama – rekle su, doduše nezvanično, sve sekretarice u američkoj administraciji kada su u kuloarima primetile naočitog momka, naše
gore list, večitog borca protiv „ujki“ svih boja. „Ujki“ u našim redovima, zvanih „ustaše“, i „ustaša“ u njihovim redovima, zvanih „Ujka Sem“.
Ovde su, opet, primećeni zagriženi amerikanisti kako dešperatno izgovaraju: „SAD neverovatno tonu“. Mada ima indicija da je u Ameriku stigao kao slepi putnik u potpalublju broda sa kineskim emigrantima, jer je prema ukazu koji je 12. novembra 1999. potpisao Bil Klinton, pravo na ulazak u SAD u bilo kom svojstvu suspendovano osobama koje su određivale, primenjivale ili sprovodile politiku opstrukcije ili suzbijale slobodu govora i štampe u SRJ i Srbiji, podržavale režim Slobodana Miloševića, paravojne formacije, uključujući tu sve supružnike, maloletnu decu, bliske rođake ili bliske lične saradnike osoba obuhvaćenih „tačkama“.
Čovek koji je onomad zabranio „Glas Amerike“, poznati „psihološko-propagandni servis“ (copyright by A. Vučić, minister of Information in the Government of the Republic of Serbia), ali nije znao jedino kako da „zaustavi onog Rojtersa“, razbaškario se u studiju pomenutog špijunskog legla i izjavio: „Ne možemo bez Amerike“. Isti taj, sedeo je svojevremeno pored jednog koji je šprehfelerovano urlao: „Ovde više vukavica nema. Ovde je sve kvistalno jasno i ko se sablje lati može od sablje i da pogine. To tveba svi da imate u vidu. Ne mislite valjda da ćemo dozovliti da nas ubijate ko zečeve, a da ćemo mi vas da tetošimo ovde i uzgajamo u saksijama. Vodite vačuna o tome (…) Vadite protiv svoje države. Plaćeni ste amevičkim pavama da uništavate svoju dvžavu. Vi ste izdajnici. Vi ste najgovi. Nema ništa gove od vas. Vi ste govi od bilo kakvih kviminalaca (…) Među vama koji vadite za stvane obaveštajne službe tvažimo ubice. Vi ste saučesnici ubistva (…) Jeste ubice. Ubice ste svog naroda i svoje države. Potencijalne. Vi koji vadite za Amevikance. Vi iz Danasa, vi iz B2-92, vi iz Glasa javnosti, vi iz Blica…“ Zabovavio je da doda – i vi iz Svpske napvedne stvanke.
Poklonici lika i (o)dela kažu da je Vučić prvi srpski političar koji u Ameriku nije otišao „spuštenih gaća“. Osvetlao je Obraz, ali nije osvetlao „gej-paradu“. Tamo je dočekan spuštenog garda, kao svojevrsna atrakcija s brdovitog Balkana, nešto između žonglera i gutača vatre. Deci iz vašingtonskih obdaništa vaspitačice su objašnjavale: „Ovaj čika s usnama Mišel Obame, ima 40 godina, 18 se bavi politikom, a nikad nije bio u Vašingtonu. Je l’ to deco normalno?“ –postavljale su ovo retorsko pitanje.
Ta srpska napredna grupica se prošle godine odmetnula u hrastovu šumu koja spada u kategoriju spomenika kulture od izuzetnog značaja, poznatiju kao Radovanjski lug, gde Srbi tradicionalno umesto drveća seku glave bližnjem svom, i za samo godinu dana se od molebana za „nike patike“ ispred Hrama Svetog Save, kandidovala za čelo sofre na Molitvenom doručku, gde kašike prethodno prolaze antikorozivni tretman.
Pa će, biva, Srbija sve češće kupovati novine samo da bi videla naslove: „Jorgovanka Tabaković s Ban Ki Munom“, „Brisel pozdravlja Vučićevu kandidaturu za predsednika“, „Toma i Barak lovili patke u letnjikovcu Obaminih“… I svi će se krstiti i levom i desnom, kao na svakom pristojnom molebanu. Ili doručku.
Uz konstataciju: „Ako je demokratija nastavak revolucije, onda je ova revolucija nelogična“. Understand?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
