Oralna ostavka Tome Mone

I svi bi bili siti, jer od dva jaja od 11 dinara, ukupno 22 dinara, mož’ da budeš sit ceo dan, što bi rekao narečeni Toma Mona. A može da bude sita i Srbija koja je gladna ostavki.

Toma Mona, međutim, nema ona dva jaja od 11 dinara po komadu, nema ni dva jaja od 22 dinara ukupno, on izgleda uopšte nema jaja, ili možda ima neka najjeftinija jaja, ona od pet para po komadu, pa je ostavku podneo tek 20. novembra oko podne, pod pretnjom uvrtanjem jaja.

Pretnju je izrekao lično glavni uvrtač jaja u našoj zemlji, koga Toma Mona neizmerno voli čak i kad ima nameru da mu učini nešto tako, izrazito bolno.

Ostavka iz moralnih razloga se desila, elem, tek kad mu je predsednik rekao: „Tomislave, podnesi ostavku da ti ne bismo uvrtali jaja!“

– Je l’ ona jaja od 11 dinara!? – pitao je naivni Toma.

– Ne ta jaja, Tomislave, uvrnućemo ti tvoja lična jaja ne budeš li podneo ostavku, jer sve više ljudi traži ostavke, a ako im mi ne damo ostavke, meni će uvrnuti jaja, pa je daleko bolje da mi tebi uvrnemo jaja i da onda ti lepo dvadesetog dana od pada nadstrešnice u Novom Sadu podneseš ostavku iz moralnih razloga – rekao mu je predsednik, devetnaestog dana od pada nadstrešnice, rekonstruisane u mandatu kada je ministar građevine bio baš Toma Mona.

– Predsedniče, hvala na poverenju što ste baš mene izabrali da podnesem ostavku, to je za mene velika čast i odgovornost, nema uopšte potrebe da mi uvrćete jaja, to je uostalom malko i bolno, sam ću podneti ostavku, jer za vas i Srbiju uvek sam tu…“

Predsednik je bio zadovoljan.

Toma Mona je u ostavci, koja liči na literarni rad „Zašto volim druga Tita“, doslovno napisao: „Obaveštavam vas da podnosim ostavku na mesto ministra unutrašnje i spoljne trgovine. Zahvalan sam predsedniku Republiku Srbije Aleksandru Vučiću na poverenju i odlikovanju. Za njega i za Srbiju uvek sam tu“.

Trebalo je to da bude ostavka iz moralnih razloga, ali je tekst ostavke prvi svetski primer ostavke iz oralnih razloga, jer Toma Mona u ostavci oralno zadovoljio predsednika rekavši mu da je totalni car. U ostavci nije pomenuo ni 15 mrtvih u Novom Sadu, niti bilo šta konkretno zbog čega podnosi ostavku, nego se skroz oralno zahvalio predsedniku što mu je ukazao poverenje da baš on podnese ostavku od tolikih kandidata za podnošenje ostavke, i zahvalio se predsedniku što mu je dao orden za Dan državnosti, te zaključio da je za predsednika i za Srbiju uvek tu, šta god da treba, ne pravi pitanje.

Tako da je tekst ostavke Tome Mone mogao da bude i ovakav: „Obaveštavam vas da podnosim ostavku na mesto ministra unutrašnje i spoljne trgovine, zato što mi je predsednik juče javio da će mi uvrnuti jaja ako ne podnesem ostavku. Ostavku podnosim jer sile haosa i bezumlja žele da predsednik padne, a ja ne bih voleo da predsednik padne, jer ako predsednik padne pašćemo i svi mi, pošto je predsednik sigurna nadstrešnica nad svima nama. Želeo bih da izrazim saučešće predsedniku što već 20 dana trpi razne uvrede i podmetanja, ali mi je mnogo drago da je baš mene izabrao da ga spasem. Zahvalan sam predsedniku Republiku Srbije Aleksandru Vučiću na poverenju da baš ja budem taj koji je dobio Orden delikatesa sa zlatnom lentom za jedenje parizera povodom Dana državnosti, pošto predsednik nije mogao da nađe nikoga, sem kolege Malog, ko bi rizikovao sopstveni život jedući taj parizer pravljen od samlevene žice oko kokošinjca. Za njega i za Srbiju uvek sam tu, šta god mu treba nek se javi“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.