Razlika između đenerala Ante i vojvode Vojislava je u metodama delovanja – Gotovina je manje pričao, a više delao, dok je Šešelj više pričao, a manje delao. One koji manje pričaju a više delaju cene svi, čak i Hag, tako da je đeneral danas slobodan čovek, iako se sumnja da je svojeručno & osobno učestvovao u ubijanju oko dve hiljade i proterivanju oko 200 tisuća Srba, dok je vojvoda i dalje u Sheveningenu jerbo je pričao glupe viceve po Minimaksovizijama. Recimo, da Hrvate treba klati viljuškama, kašikama, kutlačama, stolnjacima, tanjirima, salvetama, čačkalicama i sličnim escajgom. Po mogućstvu zarđalim. Hag, kao i sve pristojne kafane, posebno naplaćuje kuver.
Nekome je rat brat, a nekome je kum haški optuženik, pa se očekivalo da će na ovaj apsurd odmah ukazati srpski državni vrh i hitno zatražiti slobodu za kuma, sa sve državnim garancijama. Oba kuma, međutim, mudro ćute. Baš zato što je njihov kum iz Sheveningena jak na rečima – ko veli, bolje da sedi u Hagu i piše hagiografije živopisnih naslova – „Smežurano kengurovo mudo Kevin Parker“, „Narogušeno škotsko govno Jan Bonami“, „Lažljiva haška pederčina Džefri Najs“, „Glupson iz Manitobe Brus Mek Farlen“ i „Južnokorejska gnjida O-Gon Kvon“ – nego da sedi u Beogradu i piše knjige sa sličnim naslovima. Ali o njima. I tu je, dakle, utvrđeno da je najgore u životu biti jak na rečima i kum sa naprednjacima.
Hag je oduvek bio ugledni teatar apsurda – samo tamo ste mogli da vidite kako Bori Joviću zvoni mobilni telefon u sred svedočenja, a on neće da se javi, jerbo je u romingu. Zato su direktni haški prenosi bili gledaniji od „Porodičnih tajni“, iako treba brinuti za ljude koji su spremni da sede po ceo dan pred malim ekranom i uživaju u monotonoj konverzaciji na liniji tužilac – prevodilac – zaštićeni svjedok. Tužilac: Jeste li vi videli te kamione? Zaštićeni svjedok (metaliziranim glasom): Koje kamione? Tužilac: Pa te kamione. Zaštićeni svjedok: Nisam bio tu, ali video sam. Tužilac: Koje su oznake imali ti kamioni? Zaštićeni svjedok: Srpske. Tužilac: Koje su karburatore imali ti kamioni? Zaštićeni svjedok: Srpske. Tužilac: Koje su retrovizore imali ti kamioni? Zaštićeni svjedok: Srpske. Tužilac: Koji je to mesec bio? Zaštićeni svjedok: Rujan. Prevodilac: Avgust…
I tako je to trajalo godinama, ali su se pojavile turske serije, pa je gledanost haških drastično opala. Što će reći – na Hag su ovde svi zaboravili – i direktne prenose odande pratili bi jedino ako u Hagu završi Sulejman Veličanstveni. Te nije ni čudo da niko nije imao pojma da se tamo sudi đeneralu Gotovini, dok nije počelo slavlje na Trgu bana Jelačića. Da su slušali dnevnik bez tona, većina neobaveštenih Srba pomislila bi da je u pitanju doček vaterpolista, a ne gotivnog Gotovine & markantnog Markača.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
