Četvrtog aprila prošle godine na istom ovom mestu objavio sam ovaj tekst:
„Izbori su svuda u svetu praznik demokratije, ali je to u Srbiji manje praznik, a više praziluk demokratije. Ili jednostavnije – praznik praziluk demokratije.
Biračko telo jeste najvažniji faktor praznika praziluk demokratije. Malograđanska potuljenost, potkupljivost, uplašenost, vera u svaku budalu, pitanje: „šta će reći čaršija?“, spoj mazohizma i iracionalizma, jesu odlike prosečnog srpskog birača, mitske ličnosti.
S druge strane, SNS je manje stranka, a više interesna grupa mahom trećerazrednih tipova koji su dočekali svojih pet minuta, ili još bolje – svojih pet godina – koje će potrajati bar deset.
Kao takvi, izbore doživljavaju poput bitke za goli opstanak i zato su ih i dobili u sadejstvu sa prosečnim srpskim biračem.
I šta sad mi da radimo što je demokratija loša stvar za Srbiju, ali niko još nije smislio ništa bolje.
Gde god tri Svetlane Ražnatović mogu da nadglasaju dva Dušana Ivkovića, to se na kraju pretvori u praziluk demokratiju.
Što reče onaj – vidimo se u nekom drugom filmu. U stvari – vidimo se u nekom drugom praziluku!“
Nemam šta da dodam!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
