U nedostatku ozbiljnih sadržaja, neki mediji juče su objavili uzbudljivu storiju: „Ispovest Srbina kome je prestao da se diže“. Tekst ide otprilike ovako:
-Ne znam šta da radim, uopšte mi se ne diže!?
-Kad ste to primetili?
-Od pre neki dan! I očajan sam!
-Ma smirite se, nije kraj sveta! Šta kažu stručnjaci?
-Kažu mi da pokušam sa ombudsmanom!
-Sa ombudsmanom!!! Bože gospode! I?
-Ništa! Sve isto!
-A jeste li pokušali sa onom plavušom što peva?
-Ma od nje mi se tek ne diže, od nje mi samo pada! Svi mi se zbog nje smeju!
-Auuu! Gadna stvar! Pa šta ćete da radite, aman čoveče?
-Pa ništa, pokušaću sa penzionerima…
-Sa penzionerima! Vi to ozbiljno?
-Da, da, sa penzionerima uvek pali! Prvo im mnogo smanjiš pa im onda malo povećaš! Mislim da će posle toga ipak početi da mi se diže, jer rejting je čudna stvar – piše u toj potresnoj ispovesti anonimnog Srbina kome je prestao da se diže rejting, pa sad umesto standardnih 52, ima mizernih 50.
Par dana ranije u medijima se pojavila priča o plavuši kojoj je, za razliku od onog prethodnog, počeo naglo da se diže, jer rejting danas umnogome zavisi i od Jutjuba, a ne samo od penzionera.
-Ljubav prema premijeru Mariji smo mi usadili i ona ga zaista voli. Ipak, mislim da pesmu nije sama napisala. Ona ne zna ni da priča, a kamoli da piše. Njene drugarice, koje su članice SNS-a, nagovorile su je da to snimi. Ona je naivna i nasela je. Sada joj se svi smeju – pričala je za Blic ujna Vida, rođena ujna muža Marije Maksime. Dakle, ujna gospodina Maksime.
Ujna Vida, iako se u slobodno vreme bavi takozvanim „usađivanjem ljubavi prema premijeru“, jedna je veoma pametna i iskrena žena, jer niko pre nje nije bolje opisao idolopoklonike koji nadiru sa svih strana, u akciji permanentnog dizanja svega i svačega, naročito rejtinga.
Ali je problem, kako to lepo reče ujna Vida, što ne znaju ni da pričaju, a kamoli da pišu. I mnogo su, brate, naivni.
A nešto ne znaju ni da pevaju.
Premijeru bi bilo bolje da ga glasaju samo pametne ujne, ko gospođa Vida, ali navalile blajhane snajke. Takozvane SN(S)ajke.
Tako je to kad se zalažeš za pristojnu i normalnu Srbiju uz fanatičnu pomoć medija koji su simbol nepristojne i nenormalne Srbije. Te iz tih medija inspiraciju crpi i biračko telo, obožavaoci & obožavateljke. U svoje vreme, naime, bilo je bitno da Pinki vidi Tita, ali je danas mnogo bitnije da Tito vidi Pink(ija).
Pa cela ta vladavina ne liči toliko na put oko sveta, kome težiš, već na put oko polusveta, kome pripadaš, hteo ne hteo. Usađivanje pristojnosti i normalnosti ide malo teže od usađivanja ljubavi.
Na kraju neko od tvojih polusvetskih obožavalaca, u najboljoj nameri, snimi pesmu za koju čak i odbor za muzička pitanja SNS smatra kako je toliko glupa da im je to garant smestila opozicija. Koja je, uzgred budi rečeno, toliko tupa da se toga sama nikada ne bi setila. A i ne znaju da pevaju.
I tako nevoljno živiš u svom svetu, da ne kažemo polusvetu, gde cecoliko podvriskivanje – „jes, jes, srpski Eliot Nes“ – onih koji su ubeđeni da je Eliot Nes nova vrsta neskafe uopšte ne liči na „Odu radosti“ ka kojoj stremiš.
-Odu radosti!? Je l' to ona pesma „Kad radost ode“? – upitaće se Marija M, polusvetska zvezda svetskog Jutjuba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
