Vučićeva PRC tabla

Jednog dana u dalekoj budućnosti sigurno će na nekoj tabli, a sada se konkretno zna i na kojoj tabli, pisati: „Na ovoj tabli je pisao predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

Tabla je prvi put prikazana srpskom narodu u emisiji RTS po nazivom ‘Takovska 10’, u utorak 28. februara 2023, i predsednik se od tada nije odvajao od table, ona ga je pratila kao konj Bukefal Aleksandra Makedonskog, kao Sančo Pansa Don Kihota, i kao Čiko Zagora.“

Predsednik je imao ceo tim ljudi, zabeležiće pedantni hroničari predsednikove table & predsednikovog burnog života, koji su tu skupocenu kinesku tablu nosili gde god bi krenuo, jer je predsednik Vučić imao taj običaj da građanstvu & narodu dugo objašnjava o spektakularnim uspesima srpske ekonomije, još spektakularnijim uspesima srpske privrede, sve u svemu neverovatnim uspesima Srpske napredne stranke.

Ali, pošto je srpski narod to slušao, slušao, i uglavnom mu ništa nije bilo jasno, predsednik se jednog dana iznervirao i rekao srpskom narodu: „Pa, dobro, jebote, srpski narode, je l’ moram da vam nacrtam da biste shvatili koliko dobro živite, kolko se jebitačno razvijamo u najveću ekonomsku, vojnu i privrednu sile sveta i vaseljene!“

I hteo je da kupi onu običnu „socijalnu“ tablu, sa kredom i sunđerom, kakva i priliči skromnom & štedljivom predsedniku, pa da po njoj žvrlja po ceo dan, noć i obdanicu, kad god je na televiziji, jer mu je narod takav da sve mora da mu nacrta da bi shvatio, ali mu je onda na vrata banula kineska državna delegacija sa poklonom za koji je on mislio da košta 500 evra, ali je tek posle saznao da to košta ko Svetog Petra kajgana, znači oko soma evra, najmanje.

Ili kako je u originalu rekao u pomenutoj emisiji „Takovska 10“, dok ga je voditelj Zoza Stanojević posmatrao svojim karakterističnim preneraženim pogledom: „Ovo je moja tabla. Kinezi su mi je kupili.

Veoma je skupa, ne preporučujem zbog cene, inače je izvanredna, meni služi mnogo“, izgovorio je predsednik Srbije i izašao da crta po toj specijalnoj tabli, na kojoj sve odiše luksuzom, čak i prosečne plate u Srbiji koje je upisivao na tablu odišu luksuzom, jedino što ne odiše luksuzom jeste što na poleđini table piše „Made in People Republic of China“, skraćeno „Made in PRC“.

Pa onda, kada predsednik glupom narodu kome sve mora da se nacrta, lepo nacrta da narod ima prosečnu platu 700 evra, iako narod o tome pojma nije imao, te da će plata da bude 1.000 evra, samo sačekajte malo, nosači table bi na kraju emisije uvate da iznose tu skalameriju iz studija, a na poleđini se ukaže natpis „PRC“.

Srbi naime vekovima veruju da kada vam neko nešto obeća, pa posle kaže „PRC“, to znači da od tog posla nema ništa. Mada, okej, ko veruje predsedniku navikao je na to herojsko „PRC“ na kraju balade.

Tabla je do predsednika stigla, dakle, kao kineski poklon. Kada Kinezi kupuju poklone, zabeležiće pedantni hroničari predsednikove table i njegovog burnog života, uvek prvo pažljivo osmotre onog ko dobija poklon, pa posle dugo analiziraju šta je ono što mu najviše treba. To je u duhu kineskog naroda.

– Ovom čoveku trebaju neke tablete – ocenila je Kineska državna služba za diplomatske poklone, posmatrajući dugo snimke predsednika Vučića, one kada se dere, pa onda one kada uhće, pa onda one kada dahće, pa onda one kada viče sa Instagrama na zamišljene neprijatelje našeg društva.

– Kakve tablete? – pitao je glavni Kinez za kupovanje poklona.

– Neke jače tablete! – odgovorili su oni koji procenjuju šta treba kupiti kom državniku.

I onda je onaj Kinez za kupovanje poklona, koji je malko rasejan, umesto da u tefter upiše: „Vučić na poklon kupiti tablete. Jače“, u tefter greškom upisao: „Vučiću na poklon kupiti tablu. Jaču!“

Ostalo je istorija. Kineska tabla, jača, imala je premijeru pre neki dan, a onda će krenuti na turneju po Srbiji, da svi vide tablu koja verno u stopu prati predsednika, a na kojoj predsednik piše kolko nam je dobro i kolko će tek da nam bude dobro.

I na čijoj poleđini piše PRC.

O tabli će se pevati pesme, snimati filmovi. Za početak obrada pesme Marinka Rokvića „Ovo je moja kuća“, koja će u izvedbi predsednika zove „Moja tabla“ i izgleda ovako:

Sinoć kad sam prošao

mojom Takovskom ulicom,

pred jednu sam tablu stao,

skrio se pa zaurlao:

Nek svi vide da nam ide.

A kad me budu drugovi pijanoga vodili,

pred tom tablom opet stat ću

iz sveg glasa nacrtaću,

nek vode me na sud

i kažu da sam lud.

Ovo je moja tabla crtao sam tu,

ovo je moja tabla voleo sam nju,

ono je Kurti neki što mi uze sve.

Skitnice, čekajte me, ja nemam gde.