Zagorka vaskrse, vaistinu vaskrse

I posle dužeg razmišljanja ode kod Harisa DŽinovića pa ga pita: „Dobro, bre, Harise, prijatelju, a što baš meni da utera?“

– Izvin’te? Na šta mislite!? – zbunjen je bio Haris DŽinović.

– Zašto u pesmi kažeš: „Zvjezda tjera mjeseca, Zagoru ga utjera?“ – nastavi Zagor.

– Joj, bolan – reče Haris DŽinović – pa nije to za tebe, to je metafora. Kontaš, kao da su zvjezde otjerale Mjesec iza nekog brda, iliti kao da su ga utjerale iza neke gore… – objasnio mu je Haris.

I mislilo se da vic o Zagoru Te-Neju, Duhu sa sekirom, nikada neće da se odigra u stvarnosti dok 29. maja na Aerodromu „Nikola Tesla“ čovek zvani S.Ž (45) nije sreo vrhovnu javnu tužiteljku Zagorku Dolovac, srpsku varijantu ženskog Zagora, koja pritom nije Duh sa sekirom, već više Duh za sekiraciju.

I kao i svaki čovek koji sretne nekog duha, a za Zagorku se već godinama smatra je na nekom boljem, na nekom lepšem mestu, jer je nigde nema među ovozemaljskim stvarima i pojavama, S.Ž. je zapanjen prišao Zagorki i pitao je: „Zar ste Vi još uvek živi?“

Usled čega se Zagorka Dolovac, kako piše u presudi, „iz straha i ugrožena ovakvim ponašanjem okrivljenog udaljila sa lica mesta“.

A okrivljeni je osuđen na kaznu od devet meseci kućnog pritvora, plus da plati Zagorki 500.000 dinara, koje će Zagorka da donira Dečjem selu u Sremskoj Kamenici.

Da je Zagorka Dolovac bar malo Zagor Te-Nej, ona bi onog dana na aerodromu pitala: „Dobro, bre, S.Ž., prijatelju, a što baš mene pitaš da l’ sam još uvek živa, kada sama moja pojava na aerodromu ukazuje da jesam?“

A gospodin S.Ž. bi joj odgovorio: „Joj, bolan, Zagorka, pa nije to stvarno, to je metafora. Kontaš, kao, kad sretneš neku osobu koja je nestala, kao da je u zemlju propala, neku osobu koja se ne meša u svoj posao, koja deluje kao da je na nekom boljem, nekom lepšem mestu, pa joj kažeš: Zar ste Vi još uvek živi?“ – objasnio bi joj siroma S.Ž.

Ali ni to mu ne bi pomoglo, jer bi Zagorka, vrhovna javna tužiteljka Republike Srbije, persona koja bi po opisu posla morala da razlikuje bar metafore od pretnji, verovatno dopunila prijavu, pošto joj najbolje idu prijave protiv običnog sveta koji vršlja po aerodromima, dok joj prijave protiv neobičnog sveta koji već 12 godina vršlja po ovoj državi, njenom vrhu i njenom podzemlju, slabije idu, gotovo nikako.

Pa bi S.Ž. bio osuđen ne samo za pitanje „Zar ste Vi još uvek živi?“, već i za konstataciju da je Zagorka „nestala, kao da je u zemlju propala“, što samo po sebi aludira na ukopavanje gospođe Zagorke pod zemlju.

Čak i da je S.Ž. sreo Zagorku na aerodromu pa radosno uskliknuo: „Zagorka vaskrse!“, popio bi prijavu za pretnje ubistvom, jer je procedura oko vaskrsavanja potpuno jasna: da bi neko vaskrsao, mora najpre da ispuni mali neophodan islov – da bude rahmetli.

A Zagorka je, pisalo bi u prijavi, apsolutno živa, mada je njenu živost veoma teško dokazati, pa je greška advokata S.Ž. što nisu išli na dokazivanje da je Zagorka još uvek živa, nego su se sporazumeli sa sudom.

Dokazati da je živa Zagorka stvarno živa, komplikovano je čak i za tim najboljih advokata, lakše je dokazati da je živ Pokojni Toza, nego ta tragična ličnost srpskog pravosuđa, žena koja beži od novinara ko vampir od glogovog kolca.

I ako je uopšte postojala dilema da li Zagorka treba da bude vrhovni javni tužilac koga ne možeš da nađeš ni u birou za izgubljene stvari, koja izgleda kao neko kome su još odavno dali 40 dana, kao Duh za sekiraciju, posle ovog slučaja valjalo bi Zagorku prebaciti na jednu novu funkciju koja bi se zvala – vrhovna javna tužibaba.

Tužibabe su inače osobe koji stalno tužakaju okolinu kad je njihova cenjena zadnjica u pitanju, za opštu stvar i javni interes ih baš briga, pa bi Zagorka Dolovac mogla da se uklopi u ovaj profil, jer je strpala iza „kućnih“ rešetaka svojom prijavom čoveka koji se samo našalio na stereotipnu glasinu koja kaže da je Zagorka Golovac odavno otišla u večna lovišta, da je, što bi se reklo – riknula – jer je lakše dokazati da ima života na Marsu nego da ima života u Zagorki Dolovac.

Zato, dajte Zagorki da bude vrhovna javna tužibaba, da prijavljuje nadležnim organima sve koji misle da se odavno upokojila u Gospodu, u tom poslu se dokazala kao vrhunski profesionalac.

Živela živa Zagorka, bog da joj dušu prosti!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.