Kada je Šešelj pušten iz Haga, samo je Vulin predvideo šta će se dogoditi – rekao je prekjuče premijer, čime je dokazao davnašnje sumnje svekolikog srpstva da Vulin nije normalan. Koliko ste puta, naime, gledajući televiziju, u sebi rekli: „Ovaj Vulin nije normalan!“, ali to nikome drugom niste smeli da kažete, da taj drugi vašu opservaciju ne bi preneo drugu Vulinu. Ali, eto, kako to obično biva, samo je premijer skupio petlju i celoj naciji saopštio da Vulin nije normalan, već je, što bi se reklo, paranormalan.
Vulin, dakle, kao što smo svi i sumnjali, ima neke paranormalne sposobnosti, te kao i svi vizionari & vidovnjaci, povremeno izgovori nešto za šta svi misle da je neviđena budalaština sa elementima epohalne gluposti, ali se na kraju ispostavi da je to nepogrešiva vizija saopštena preko televizije. Jer, ko normalan bi u novembru izjavio: „Šešelja puštaju iz Haga da bi destabilizovali Vladu“, a samo pet meseci kasnije: „Šešelja vraćaju u Hag da bi srušili Vučića“. Autor tih izjava sasvim sigurno nije normalan već poseduje genijalnu paranormalnost, kakva se na ovim prostorima ne pamti još od braće Tarabić, Mire Marković i Deda Miloja.
– Kume, oćeš da ti gledam u dlan. Da ti vidim za decu, za ženu, za zdravlje, za pos'o, za sreću… – često tako drug Vulin, poput lutajuće gatare iz bircuza kraj železničke stanice, startuje ministre po hodnicima Vlade, u najboljoj nameri.
A ministri ko ministri, briga ih za sve ostalo osim da li se u dlanu vidi rekonstrukcija Vlade.
– Auuu, kume, ne valja ništa… – uzdahne tako drug Vulin zagledan u dlan ministra Ilića: „Linija života ti je duga, ali ova linija rekonstrukcije ti je mnogo kratka“ – zna da kaže paranormalni Vulin.
ParaVulin, sem toga, veoma uspešno skida crnu magiju. Skidanje crne magije započeo je na sopstvenom primeru – skinuo je magični crni sako, magičnu crnu košulju, magičnu crnu kravatu, magične crne pantalone, magične crne čarape i sve ostale magične crne detalje i počeo da oblači sive sakoe, neretko i braonkaste pantalone.
– Svaka čast, Vučiću, jedini je on primetio moj skriveni talenat i javno rekao da ja nisam normalan, već paranormalan – objasniće ovih dana drug Vulin.
E sad, to što mnogi onako odokativno misle da drug Vulin nije toliko paranormalan, koliko je paranoičan, dokaz je da oni uopšte ne razlikuju jezičke termine. Biti paranormalan i paranoičan nije isto – to vam je ko da u istu ravan stavite Paraćin i Pariz, samo zato što imaju prefiks „par“. Pariz ima Ajfelov toranj, a Paraćin nema. Isto tako, paranoični misle da ih neko proganja, dok paranormalni unapred vide da ih neko proganja.
Premijer je, recimo, još 2003. pustio suzu na radikalskom mitingu kad je Šešelj išao u Hag, ne zato što mu je bilo žao, već zato što je video kakvo nam se zlo sprema.
– Zašto snajka plače? – pita u „Balkanskom špijunu“ brat Đura brata Iliju, a on mu lepo objasni: „Vidi kakvo mi se zlo sprema“.
Tako je bilo i onomad.
– Zašto SN(S)ažni plače? – mora da se zapitao neko na ispraćaju Šešelja u Hag, ali niko nije pretpostavljao da je to tako jer budući premijer vidi kakvo nam se zlo sprema, već su svi mislili da mu je iskreno ljudski žao.
Što ukazuje da nema samo drug Vulin paranormalne sposobnosti. Imaju ih još neki.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
