Pretpostavljam da ste na nekoj od ovdašnjih televizija odgledali, u radijskim vestima čuli, ili u novinama pročitali, izveštaj sa „rasprave“ o stanju u domaćim medijima – sa posebnim osvrtom na (ne)postojanje (auto)cenzure u istim – upriličenoj na sednici Odbora za kulturu (sic!) i informisanje srpskog parlamenta? Uz članove Odbora – one iz opozicionih redova, ali i one koji sede u klupama predviđenim za vladajuću većinu – toj sesiji, prisustvovali, po posebnom „partijskom“ kriterijumu, odabrani gosti.
Naime, jednu listu, širu i raznovrsniju, kao svojih „svojih“, sastavili su u Demokratskoj stranci, dok su se u Srpskoj naprednoj stranci odlučili za kraći, ali, po njima, ubitačniji odabir, opet kao „njihovih“.
Dabome, mnogi najavljeni gosti, iz raznih razloga, tamo se nisu pojavili…
Kako god, negde čuh i konstataciju da su se tog prepodneva u svet(l)om zdanju srpskog parlamentarizma našli „svi oni koji nešto znači u ovdašnjem novinarstvu“. Auuuu!
Znači, sve samo cenjeno ime do imena. Znamenito delo do dela. As do asa. Zvezda do zvezde. Predsednica do predsednika esnafskog udruženja. Funkcioner do funkcionerke iz zaludnih agencija, bitnih, šatro, za elektronske medije. Ekspert do ekspertice – češće za pitanja, ređe za odgovore – o stanju u domaćem novinarstvu.
O, da, da beše tamo i resorni ministar, glavom i frizurom u punoj „erekciji“.
Lepo! E, onda vam je valjda jasno – bilo o kojem da je izveštaju reč koji ste čuli, videli ili pročitali, o bilo kojem uglu posmatranja ili autorskim preferencijama izveštača da se radi – u kakvoj se blatuštini nalazi srpsko novinarstvo. Mislim na opisanu atmosferu koja je tamo vladala i na intonaciju u diskusiji. Kao u periferijskoj birtiji pred fajront? Ne, nikako! Tamo, ipak, neko dođe sa blokčetom da podvuče crtu i izbaci cifru za popijeno, pojedeno i porazbijano. Muzika, baška.
Dakle, ništa novo. Samo staro i poderano. Tek poslednja, doduše šestočasovna, ilustracija onoga što nam medijska svakodnevica donosi.
Može li se dalje i dublje u skrnavljenju predivne novinarske profesije? Može, bojim se.
Ima li to dno svoje dno? Rekao bih da ga zagađivači, uz sav im trud, još nisu dosegli.
Sa druge strane, medijsko carstvo ovdašnje, takvo kakvo je, migolji dalje. Puzi, okaljano i uniženo, jer valja ispuniti osnovnu im obavezu – finansijsku ili političku, najčešće uvezenu – da se sa svojim jadnim i bednim proizvodima u određeno vreme pojave u programskim šemama, odnosno sutradan, ili već nekog dana u sedmici, na kioscima.
I to je to. Karavan vlasti i politike natovaren javnim novcem žurno će dalje svojim putem. Menja se tek, od izbora do izbora, raspored i redosled „kamila“…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
