Autogolovi

Toliko o njemu. Zasad.

Građanin Aleksandar Vučić je čvrsto povezan sa novinarstvom i novinarima: porodično, privatno, profesionalno…

Okušao se i neposredno – vrlo neuspešno, doduše – u novinarsko – uredničkom poslovima. Potrošio bih uzaludno ovde ograničeni prostor, navodeći u raznim prilikama prepričane mi detalje iz te „karijere“.

Ako je, međutim, diplomirani pravnik A.V. digao ruke od neposrednog novinarstva, političar istog imena i prezimena je izvanredno dobro shvatio moć medija u prepoznavanju javnog aktivizma i koristio je, stoga, nemilice svoj neverovatan dar u prepoznavanju svake prilike od koje može partija u kojoj deluje, a posebno, on personalno, da ima (ne)posredne koristi.

Kako je vreme prolazilo, a Vučić napredovao do samog vrha u politici, njegova opčinjenost medijima i svojoj slici u njima, postala je neizlečiva opsednutost.

Iz dana u dan – nekada i više puta – on izlazi pred reportere, a, po raznim partijskim i državnim vertikalama i horizontalama do hipertrofije organizovana mreža, traga i notira svako pominjanje njegovog imena, i bilo šta drugo, što ima (in)direktne veze sa njim, ili sa potezima koje povlači: od izdresiranih, šenećih ovdašnjih „medija“, preko najpoznatijih svetskih glasila, do banalnih objava na bilo kojoj društvenoj mreži.

Posebno ga zanima i do histerije nervira, svaka negativna opservacija, objavljena u nekolicini slobodnih i profesionalnih medija.

Sve o tome mora da zna i nekoliko puta dnevno dobija izveštaj. Plus, cinkaroško-udbaški detaljni bekgraund autora svakog teksta ili priloga.

Ozbiljno je oboleo od sindroma „Snežanine maćehe“, a „ogledalce“, na gomilu istovetnih pitanja tipa „ko je najbolji, najlepši, najuspešniji, najpametniji… na svetu celom“, vazda mora istovetno da odgovara: „Ti!“

Manijakalno se priprema za svaki javni nastup, ne retko teško (zlo)upotrebljavajući podatke i „podatke“ najšire game, ne bi li zasenio prostotu – koju je u dubini duše, bez ostatka prezire – a za koju procenjuje, da mu je u času obraćanja, neophodna.

I onda se desilo da takav velemajstor manipulacije, spinovanja, dodavanja, oduzimanja, izmišljanja, prećutkivanja… zapravo, nepatvorenog laganja, u tri uzastopna nastupa (intervju na RTS, obraćanje naciji zbog pooštravanja mera u vezi sa koronom i „popravno“ obraćanje, nakon protesta u Beogradu) postigne tri spektakularna autogola.

Izlazak stotine gnevnih studenata iz domova, dvadeset godina po žestini i besu nezabeleženih sedmodnevnih demonstracija nezadovoljnih građana u srpskoj prestonici i potom vatrene i uplakane ulice po mnogim našim gradovima, direktna su posledica loše smišljenih i još gore javno izrečenih Vučićevih reči.

Tu dolazimo do zlosrećnog Van dena Bujisa. A.V. mu je – pogotcima u sopstvenu mrežu – ozbiljno ugrozio „slavu“ a nama, po ko zna koji put u poslednjih osam godina, zagorčao život.

PS Ako nekog zanima, narečeni Belgijanac je ubrzo nakon „podviga“, završio sa fudbalom. Tako da…