Za menadžment HBO, američke produkcijske kuće, nema tajm-auta u utakmicama sa konkurentima za lidersku poziciju u proizvodnji televizijskih čuda. I, to onih u nastavcima. Normalno, kada neko ima toliko uspeha kod gledalaca širom kugle (Sopranosi, Carstvo poroka, Seks i grad, Pacifik, Igra prestola…) i zbog toga samo, specijalno napravljenih vitrina za izlaganje mnogobrojnih Emi nagrada, onda tamo nema pauze u poslu, jer konkurencija, baš kao i lova, nikada ne spava…
Nova senzacija se zove Redakcija („Njuzrum“), na programu je ponedeljkom, u osam sati uveče. Serija je do sada stigla do svog sedmog nastavka, a još tri jednosatne epizode čekaju na reakcije mnogobrojnih gledalaca.
Autor serijala je, sada već čuveni Aron Sorkin, pisac koji je nakon svoje, globalno popularne televizijske serije Zapadno krilo, status nedodirljive spisateljske zvezde zabetonirao pišući scenarije za veoma uspešne filmove Društvena mreža i Manibol.
Još jedna potvrda, ozbiljnih (pro)mena u američkoj industriji filma i televizije. Kad god su glumci bili neprikosnoveni u svom star-sistemu, onda je naišao rediteljski cunami svemoći i uticaja ljudi iza kamera, eto, konačno su svoj momentum dočekali scenaristi, odnosno, pisci. Ljudi od kojih, od kada je takozvane sedme umetnosti, sve zapravo, i počinjalo. Pošteno!
Sorkin, i izvršni producent celog poduhvata, čovek koji se za sve pita i kojem u konkretnom poslu reditelji samo služe da mu što vernije isprate ideje, deleći uloge odlučio se za koktel iskusnih holivudskih vukova (Džef Denijels, Sam Voterston…), onih u najboljim godinama, od kojih se tek očekuje da dotaknu vrhove svojih karijera (Emili Mortimer…) i mladih lavova i lavica koji nagoveštavaju nezadržive profesionalne prodore (Olivija Mun, Del Patel, Tomas Sadoski, Džon Galager Ml…).
Ključni zaplet u serijalu Redakcija, kako i sam naslov nagoveštava, jesu intelektualni, emocionalni i profesionalni odnosi između zaposlenih u informativnom delu fiktivne ACN televizijske kuće, sa sedištem u Njujorku, a sa razgranatom dopisničkom mrežom i ogromnim medijskim uticajem u celom svetu. Sorkin pritom, bez mnogo obzira, pa mogao bih reći i vrlo slikovito, parodira neke legende američkog televizijskog žurnalizma, indirektno, insistirajući na (samo)osećaju moći slave i novca, sujeti, profesionalnoj surevljivosti i zavisti, ovoga puta, svojih izmišljenih junaka. Obavezno, međutim, u paralelnim zapletima i radnjama, autor interpolira stvarne događaje u Americi i globalno, tokom prošle godine. (Atentat na političarku Gabi Giford, okupacija Volstrita, zbivanja u Kairu povodom smene Mubaraka, ubistvo Osame bin Ladena…)
Za mene su to, tada, vrhovi serijala, u kojima novinarstvo kao profesija, pa ako hoćete i kao misija, biva podignuta na pijedestal časnog, poštenog, odgovornog, hrabrog, nezavisnog, nepotkupljivog…
Bajka? Naravski, ali prija. Jer, stvara iluziju i vraća emocijalni točak prošlog i uzaludnog vremena, onima koji su, kadgod, verujući u sve rečeno, odlučili da se bave tim (predivnim) poslom. Novinari, gledajte Redakciju! Deluje i terapeutski…Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
