Naivno verujući da se iza novinske najave Prilozi za istoriju Titoizma, drugi ciklus, krije stidljivo pripremljen nastavak (odlične!) mini-serije Miće Miloševića o Josipu Brozu, u petak uveče sam se namontirao ispred televizora. Kakav zajeb. Sačekao me je Dragan Kolarević, ukadriran istovetno, kao onih odvratnih devedesetih, kada je za Vučelića vakta, uređivao i vodio erteesovski Dnevnik. (Mislim da mu je i sako isti?).
Šta smo videli u tih ljigavih trideset minuta? Tito je bio kicoš i voleo je bele uniforme. Voleo je i pionire. Pioniri su obožavali Tita. I njegov rođendan. Onda je Tito umro. Svi su plakali. Čak i generali. Umetnici su, kopajući najdublje po sebi, pronalazili najlepše reči za oproštaj. Mladi glumci su recitacijama ispratili voljenog Tita… Sve je to začinjeno cvilenjem nekih uškopljenika na tekstove iz Računajte na nas, tih godina omiljene pesmarice.
Kolarević je, kao, bio ironičan. Sprdao se sa tim vremenom i ljudima u njemu. Kakva hrabrost! Koja novost!
Nego, bilo bi dobro kada bi nas Dragan Kolarević (i slični), dobro upućeni i informisani u zbivanja u, i oko vrhova Miloševićevog režima, iznenadili pričom o svetkovinama u domu, u Tolstojevoj 33: kako je, recimo, Sloba proslavljao rođendane, da li se šenlučilo kada je Marko (uz pomoć gajbica) zaradio svoj prvi milion dolara, i(li) kada je Marija otvorila svoju televiziju, kako su ukućani nazdravili Markovim redizajniranim ušima… Eto, pravog izazova.
U ovoj zemlji je sve moguće. Kada sam, u naglašeno posprednom tonu, pre šest godina napisao citirani tekst, nisam verovao da će ikada više doći vreme u kojem će ovaj „televizijski stvaralac“, kako sebe voli da zove Dragan Kolarević, odista biti u moći da, ili sam pripremi, ili da omogući nekom drugom, televizijsku seriju u slavu Miloševića i njegovih. Eto, došlo je. D.K. je novoimenovani pomoćnik ministra za kulturu u Vladi Srbije zadužen za medije i informisanje. Aferim, ministre! Izbor pogođen, kao prstom u teglu pekmeza. Od šljiva, recimo.
Šta nam, sem vonja odvratnih devedesetih, može prirediti novi pomoćnik ministra za kulturu? Pa, recimo, „Prvi srpski kulturni ustanak“, kako je naslovio svoj programski manifest, a koji se može lako pronaći i pročitati, recimo, guglujući ime autora na netu. To bi svaki kulturni poslenik ovdašnji morao da učini. I da se potom oooozbiljno zamisli!
Kakav galimatijas lične frustracije, teškog kompleksa sopstvene neostvarenosti, nepatvorene mržnje i najniže cinkaroške rabote. Opet nam, uz ostalo, u tradiciji (Kolarevčevih) devedesetih slede spiskovi. Liste za odstrel. Budući ko sve sedi u srpskoj vladi, sasvim očekivano. Bilo je samo pitanje trenutka i ime onoga ko će prvi povući nogu.
E ako je Kolarević nekakav kulturni „Karađorđe“, ja bih smesta među Miloševe ustanike. U „Drugi srpski kulturni ustanak’’, ako se razumemo. Ne moram baš da budem Nikola Novaković, ali sa ovim „Crnim Draganom“ ne bih nikako.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
