Ponedeljak, rano prepodne. Nakon emitovanih vesti (RTS), iz televizora dopire snimljeni glas spikera koji upozorava da se program koji sledi ne preporučuje gledaocima mlađim od… Ovde pravim rez, a započetu rečenicu ću završiti nešto docnije.
Kreće muzička tema. Pa, pesma. Višegodišnji hit u kafanama. Evergrin. Naravski, špica serije „Salaš u malom ritu“! Po meni, ali bez konkurencije, najbolja serija za decu i omladinu svih vremena, snimljena, hajde da se ipak malo ogradim, na ovim prostorima.
Poput premijerne sezone (1975.), i svih narednih decenija, u ko zna koliko repriza, pored ogromne popularnosti kod mladih, osnovne ciljne grupe, serija je, pa rekao bih podjednako, izazivala pažnju, entuzijazam čak, i kod starijih gledalaca. (Tog prepodneva shvatih, i mnooogo starijih.)
Ondašnja Televizija Beograd, u saradnji sa Filmskim centrom Košutnjak i novosadskom Neoplantom (u to vreme cenjenom i prestižnom filmskom kućom, a ne istoimenom mesnom industrijom) angažovala je jugoslovensku reprezentaciju istinskih majstora svoga zanata: režisera Branka Bauera, scenaristu Arsena Diklića, kompozitora Bubišu Simića, scenografa Svetu Gavrika, montažerku Branku Čepeac, snimatelja Branka Blažinu… Mlađi maloletnik Slavko Štimac je predvodio kvartet vršnjaka, glumačkih nada, uz svesrdnu podršku bardova, poput Renate Ulmanski, Paje Vujisića, Mrguda Radovanovića, Miće Tomića, Stoleta Aranđelovića, Gule Milosavljeića… Ekipa snova!
Zaplet na oko miran, vojvođanski širok, o nedaćama seljana jednog banatskog sela, koje su okupirale njihove dojučerašnje komšije, vojvođanske Švabe, novokomponovani Folksdojčeri, sve to iz vizure osnovca Milana. Zapravo je to saga o odrastanju u lošim vremenima, uz učenje, vrlo surovim metodama, o večnom sukobu dobra i zla. Poučno za sva vremena. Drugi svetski rat je tek okvir. Ljudi su ljudi. Ili nisu.
Dobro. E sada, da nastavim onu prekinutu rečenicu s početka teksta. Dakle, u nastavku te preporuke gledaocima se kaže da se serija ne preporučuje mlađima od četrnaest godina! I tokom emitovanja epizode, stoji u upozoravajućoj crvenoj tački, brojka 14. Neverovatno! Ljudska glupost i neznanje, odista su, bezgranični. I svakog dana, u svakom pogledu obnovljivi. Poput zmijskog repa.
Mogu zamisliti kako se osećaju oni sjajni profesionalci, po svim proizvodnim linijama u RTS, kada se po zakonu zle kobi, navek nađe neko da u „njihovo ime“ demonstrira greške i propuste. Glupost, u stvari!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
