Da li je Mamić skrljo burgiju?

Takvi likovi, od triglavskog podnožja do ohridskih laguna, od banatskih pustara do dalmatinskog zaleđa, u Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu, Banjaluci, Novom Sadu Beogradu, Kosovskoj Mitrovici.., dakle uzduž i popreko nekada zajedničke države – caruju. U politici, biznisu, novinarstvu, kulturi, sportu… A naročito u raznoraznim kriminalnim poslovima.

Svakodnevno su akteri većih ili manjih incidenata, vređaju, prete, blate sve oko sebe, čine svakojake nepodopštine, od verbalnih do fizičkih, i – e, sada dolazim da poente – nezaobilazni su i neizostavni, upravo sa takvim svojim idiotarijama, u – medijima! Neverovatno je sa kakvim magnetizmom te preispoljne prostačine privlače novinare. (Ma šta taj poziv, danas i ovde, značio i ma ko se sve tim zvanjem kitio.)

Ovogodišnji šampion u toj teškoj, velikoj „međunarodnoj“ konkurenciji, po meni je, ali onako suvereno, Zdravko Mamić, izvršni dopredsednik fudbalskog kluba Dinamo iz Zagreba.

Ako bi se birao u toj kategoriji i pobednik decenije, mislim da bi, ponoviću, u žestokoj ponudi svakojakih spodoba, neko mogao Mamiću da ugrozi primat.‚‚

Ovo je tek deo teksta koji sam u ovoj rubrici, objavio pre petnaestak meseci. Naravski da se gotovo ništa, u međuvremenu, premenilo nije. Sem što su prostačine i bandigazde još bahatije, bezobzirnije, sa još snažnijim uticajem na sve sfere života. Niko im ništa ne može. Taj osećaj pune zaštićenosti i svemoći, demonstriraju iz dana u dan.

Čini se da su u Zagrebu rešili da nešto promene. Hapšenje narečenog Mamića i najavljeno podizanje optužnice za krivično delo (podsticanje na nasilje i mržnju) za koje mu preti kazna i do tri godine robije, pokazuje da je pravna država u Hrvata, i bukvalno na pragu ulaska u Evropsku uniju, odlučila da se obračuna sa ovim preispoljnim siledžijom. To što se Mamić u petak, na jednoj lokalnoj radio stanici, u najogavnijem šovinističkom i rasističkom maniru, obrušio na Željka Jovanovića, tamošnjeg ministra obrazovanja, nauke i i sporta, a zapravo time i tako, na celu srpsku manjinu u toj zemlji, biće mu, kako se stvari za njega nepovoljno razviju, nešto zbog čega će, konačno, tresnuti u zid sa tom svojom, kako tvrde mnogi analitičari i komentatori, psihički ozbiljno bolesnom glavom. Uostalom, lavina osuda koja je tim povodom usledila – od predsednika Republike, premjera, mnogih ministara, članova parlamenta, predstavnika nevladinih i sportskih organizacija pa do, gotovo unisono, žestokih komentara u medijima – sugeriše da se ovaj dugogodišnji miljenik raznih (ne)formalnih centara moći, ovoga puta neće izvući bez ozbiljnih sankcija. Da je tako, konačno, što bi kazali u Sremu – „skrljo burgiju!“

Zanimljivo je spomenuti da je Zdravko Mamić, takav kakav je, bio neskriveni miljenik i mnogih naših, takozvanih sportskih žurnalista. Gostovao je u mnogobrojnim televizijskim emisijama, dao intervjue fasciniranim pitačima. Često je, elementarnoj logici i svim dostupnim informacijama u inat, bio istican kao pozitivan primer domaćim sportskim funkcionerima, kako uspešno, treba voditi fudbalski klub. Mislilo se na zagrebački Dinamo. Kukala im majka, neznalačka…