Davno znano naksutra

Svi ostali koji se po televizijama, makar iole ozbiljnije bave političkim analizama i prognozama morali su čuti, videti pa samim tim, i reći ono što je bilo uočljivo s Meseca: Tadić i partija mu, naprosto moraju, ili dobiti predstojeće izbore, ili makar, obezbediti rezultat koji im garantuje prisustvo u budućoj vladi. Ako se to ne bi dogodilo, belodano je jasno da bi demokrate, konkretno i Tadić, izgubili i predsedničke izbore, onda kad im vreme bude.

Sve se to dalo iščitati ne samo zbog potpuno personalizovane, pa i personifikovane kampanje (koja je u medijskom smislu, uz sav doprinos trista marketinških i medijskih lumena, bar po već viđenom, najbleđa od kada se ta stranka takmiči na izborima) gde je svaki detalj bio posvećen isključivo B.T., već i zbog jasne strategije i taktike te partije, koje su bile projektovane za samo jedan ishod – ne izgubiti!

S pobedom, apsolutnom ili relativnom, otvaraju se bar dve mogućnosti. Prva, rusko-crnogorski recept o rokadi predsednika i premijera (zato se ni po koju cenu nije licitiralo sa imenom budućeg premijera) i drugo, ako bi se docnije ipak, pobedilo na predsedničkim izborima, tada bi, ovoga puta po Miloševićevom receptu, vlast bila tamo gde je Tadić. I sve je isto kao lani, Đurđevdan zeleni…

Zašto o ovome nisu govorili razni analitičari po mnogobrojnim ovdašnjim televizijama? Pa, ili to nisu ukapirali, što je manje verovatno, ili ih je klepio sindrom narečenih majmuna, naročito one među njima koji su to činili za lepe novce. Ovo drugo mi deluje znatno prihvatljivije.

Ali, narod nije ni slep ni gluv, a bogami, ni nem. Jasno je kada neko tako napadno iskače iz svake rerne, frižidera ili konzerve paštete i obećava ono što je trebalo da uradi, ako ne za protekle četiri, ono makar u minulih osam godina, e onda, narodno kefalo počne dodatno da zuji. Ovima je, znači, veeeeoma stalo. Hajde, stoga, da se proveri šta konkurencija nudi.

Toliko o onome – naksutra! Jer, sutra je već juče od danas…