Jasmina, nekada Seferović, danas Pašić, spada među one retke autore na televiziji B92, koji letvicu svog profesionalnog angažmana drže vrlo visoko. Kao nekada, kada je to bio opštevažeći standard za tu stanicu. Više, nažalost, nije. Slobodni pad kvaliteta, tamo je nezaustavljiv.


Pašićka je u svoj, inače nesvakidašnje uzbudljiv dokumentarni serijal „Više od života“, uključila ovoga puta intimnu ispovest Dijane Đoković, majku najboljeg svetskog sportiste. Po uzbudljvom svedočenju ostalih Đokovića, stožera, ključnu osobu u životu ove porodice. Ženu zmaja, majku hrabrost…

Televizijska priča, uz vatromet ekskluzivnih, po prvi put viđenih snimaka, fotografija i svedočenja, uvodi nas u život tih ljudi, onih devedesetih, kada sve počinje. U suštini, mogao je to biti lep život: mali privatni posao, doduše na Kopaoniku, ali od palačinkarnice i prodavnice sportske, uglavnom opreme za skijanje, Srđan, brat mu Goran i Dijana, angažovani svako prema potrebama biznisa, solidno su zarađivali. Uskoro se posao proširio i na restoran. Više posla, više truda, ali i veća zarada. Porodica se, u međuvremenu, proširila za Marka, a potom i Đorđa.

Tenis, u početku tek Novakova zabava, postajalo je sve više nešto što lagano klizi u novo. Ozbiljno. Novakov talenat praćen fanatičnim radom, rezultati uostalom, njegova suverenost među vršnjacima, iziskivali su adekvatan porodični odgovor i dogovor. I, pao je. Sve za Noleta!

A to je koštalo. Svakim danom, sve više i više. Porodica je bila finansijski potpuno iscrpljena. Više se nema. Pomoći ni od kuda i ni od koga.

Zanimljiva je sekvenca koju je, ali baš majčinski potresno, ispričala Dijana. Ukazala se mogućnost da Filip Cepter, tajkun u usponu, sponzoriše Novaka. Pritom se potencijalni dobrotvor, da ne baci novce u bunar, raspitao za dečakove mogućnosti i limite, kod Bobe Živojinovića. Ovaj, tada daleko od srpskog tenisa, nezainteresovan i neobavešten, potražio je mišljenje od stručnjaka. Ti, kakve ih je Bog stvorio, složili su ekspertizu, zapravo anamnezu: Novak ima bolesno srce, oštećenu petu i – oca, potpuno nespremnog za saradnju. Ispušena lula, kako rekoše! E, te reči i diskvalifikacije majke ne zaboravljaju. Nikad!

Rasplet, na sreću, znamo. Sledio je put do samih zvezda. Možda i uprkos takozvanim stručnjacima, tu oko nas zapaćenih neznalica, prisutnih u svakom poslu, maltene.

Efektna poenta priče je, pri samom kraju, u Dijaninom minucioznom rezimeu, zapravo verbalnom eseju: sve je u porodici: ljubav, pažnja, briga, posvećenost, solidarnost… Porodica je nešto najvrednije. Porodica je, po Dijani, dijamant!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari