Ima li relevantnog medija u svetu koji se ovih dana nije bavio sudbinom Lensa Armstronga. Kakav lik! Čovek čvrste ruke – kako mu i prezime sugeriše – čvrste volje i čvrstih – onoga što Španci zovu – ‚‚kohones‚‚. Treba, ljudi, imati sveopšte čvrstine, te pobediti sopstvena – muda. (Mislim na karcinom testisa!) Lens je, pre ili posle svega, jedan od najvećih sportista današnjice. Sada mu biciklističke prdonje, sjajno plaćene i udobno smeštene po raznim komitetima, savezima i federacijama, oduzimaju silne trofeje koje je, kroz fenomenalnu karijeru, osvojio. A ustremili su mu se i na deeebeli novčanik. Sve zbog, naknadno utvrđenog, navodnog korišćenja, nedozvoljenih stimulativnih sredstava. Dopinga, dakle. I to, kako vele, najsofisticiranijeg, u poznatoj praksi.
Šta je doping? Gde je tanka crvena linija koja deli dozvoljeno od zabranjenog? I ko je merodavni sudija u (pr)oceni? Kada sam kao klinac zakoračio u svet sporta, postajale su dve škole mišljenja među vršnjacima. Podela, zapravo. Na talentovane, bogomdane, one koji znaju i umeju i na one koji nemaju pojma, uporni su kao volovi i treniraju kao popizdeli. Simpatije su, naravski, u velikoj većini bile na strani prvih, uspeh u sportu, najčešće, među onim prezrenim. Je li žestoko treniranje, solidan život, maksimalna posvećenost ono što je, na koncu, pravilo razliku ? Doping kao način života i ponašanja, možda?
Nekako u to vreme, moj drug i hokejaški saborac Mile Žiža, koji je živeo u tadašnjem DDR, me je uveravao da tamo, sportski skauti još u osnovnim školama, na osnovu psihofizičkih predispozicija, uključujući i one genetske, određuju ko će kojim sportom baviti. Nema ja bih ovo, ili ne bih ono… Ko valja i pokaže rezultate već u tom uzrastu, država staje iza njega i, bukvalno, su se tako proizvodili rekorderi ili vrhunski asovi. Uključujući specijalne internate, ishranu, primenjeno obrazovanje, do vitaminskih i hemijskih tretmana, uključujući i kompletnu promenu krvi, pred važna takmičenja. Je li se i tada radilo o specifičnom socijalnom dopingu?
Zamislite Etiopljanina ili Kenijca koji, sa možda jednim obrokom dnevno, trči bosonog po afričkim bespućima i sprema se za trku sa, recimo, Britancem, opremljenog najmoćnijom infrastrukturom, naučnim podacima, vrhunskim trenerima, nutricionistima, sa ishranom koja vodi računa o svakoj utrošenoj kaloriji, vitaminskim i inim bombama… Da li je i ovde reč o posebnoj vrsti tehnološko-naučnog dopingovanja? Tako dalje i tome slično…
Administratori će učiniti svoje. Armstrong je već lišen trofeja. Možda i novca. I? Može li neko vratiti nekakvim vremeplovom, vreme njegove globalne slave i uspeha? To mi sve liči na damu koja se kreše sa određenim tipom i u međuvremenu sazna da je ovaj oženjen. Proveri priču, švaler prizna, i na to mu ona saopšti kako se u novonastalim okolnostima, njihov dotadašnji seks ima smatrati nevažećim. Nepostojećim, ustvari. Jer, on je varao. Idiii! Drži se u zdravlju, Lense. Mogu, prdonje, da te poljube u ‚‚operaciju‚‚…
P. S. Za naslov rubrike je zaslužan, navek vispreni Dimitrije Vojnov koji se začudio kako niko od domaćih novinara tekst o Armstrongu, nije naslovio sa Saga o biciklisti. A zašto bi? Da li je reč o nečem znanom? Poznatom? U čemu je veza? Ne razumem.
Šala mala. Pozdrav Miti i komšiji iz ‚‚novinčina“.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
