Iz tri u dva

Od 11 kandidata za novog (ili starog) šefa hrvatske države, favorite treba tražiti u dosadašnjoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović (27%), u bivšem premijeru i bivšem predsedniku SDP Zoranu Milanoviću (24%) i u popularnom pevaču Miroslavu Škoru (23%).

U zagradi su najčešći procenti koji im u predizbornim demoskopijama birači daju, što sugeriše, budući da su razlike među njima u okviru statističke greške, neizvesnu utakmicu i, izvesno, još jedan krug sučeljavanja dva najbolja plasirana pretendenta.

Moja tanana rodoljubiva duša bi da presvisne kada vidi kako tri najveće hrvatske televizije umeju da odgovore zadatku koji se zove profesionalni žurnalizam u specifičnim političkim okolnostima, što izbori eminentno jesu. Sarkazam na stranu, ali u poređenju sa slepcima, gluvaćima i mutavcima (da, da mislim na ona tri majmuna!) koji ovde poseduju, vode i uređuju televizije sa nacionalnom prohodnošću, (pro)cena – od prvog do poslednjeg slova svih podrazumevajućih pravila – je stamena.

Odnosi se čak i na HRT! Doduše, tamo u zgradi na Prisavlju su maksimalno suzdržani, radeći tako da se suviše ne zamere budućem pobedniku – ma ko to bio – a da u kampanji, očekivano lagano, budu na strani aktuelne vlasti, odnosno predsednice Grabar Kitarović, iza koje stoji tamo (preo)vlađujući HDZ.

Preciznije kazano, iza personifikacije režima, premijera Andreja Plenkovića. I kako se dan odluke primiče, kampanja je više premijerska nego li predsednička, budući da je Plenković svestan da bi, ako aktuelna predsednica ne obnovi mandat, njegove šanse na predstojećim parlamentarnim izborima bile temeljno uzdrmane.

„Ravnateljstvo“ nacionalnog javnog servisa je dodatno u delikatnoj situaciji od kada je Miroslav Škoro, negde koncem miholjskog leta, i zvanično najavio kandidaturu za stanara zdanja u Pantovčaku, uz gromoglasno odobravanje desnog krila HDZ, ali i onog još „desnijeg“ dela hrvatskog „pučanstva“.

Od tog časa, rukovodstvo HRT je moralo da vodi o računa o dva kandidata iz istog miljea – mogućih pobednika – ali, što je posebno važno, sukobljenih do lične netrpeljivosti. Jer u oba ishoda, fotelje bi valjalo sačuvati.

Ipak, ono bitno za sve takmace – za izdvojenu trojku naročito – našlo se, gotovo u jednakim minutažama, u informativnim emisijama nacionalnog servisa. Kolinda Grabar Kitarović je – po sudu ovog autsajdera – makar za zericu, bila „jednakija“.

Zato su se Nova TV i RTL utrkivale ko će sastaviti sadržajniji i zanimljiviji predizborni program. Kamere su dan-noć dežurale i pratile svaki korak kandidata, svaku izjavu, ali i svaku omašku, uključujući i one najbizarnije.

Plus, komentari, opaske i analize relevantnih posmatrača, ali i takozvanog običnog sveta, u svakodnevnim anketama. Očito uzor ovim televizijama su kolege koji prate slične kampanje u zemljama najrazvijenije demokratije. Bez pardona, prema bilo kom liku i bilo čijem delu. Čast svakome, popust nikome!

Sa velikim interesovanjem se očekivalo studijsko sučeljavanje kandidata. Ponuđeni su termini, avaj, sadašnja predsednica je to odbila. Kao, prezauzeta je, a i neće u blato intriga i optužbi, budući da su (njeni) argumenti dosadašnji rad i budući programi…

(Deluje poznato? Čini se da, bez obzira na dnevna iskakanja u međusobnim i međudržavnim relacijama, gospođa Kolinda i njen srpski kolega Vučić, češće i šire komuniciraju, van okvira protokola, ali i van mosta i bez cveća. Jer, sličnost u opisanom postupku, daleko je od puke koincidencije.)

Kako god, u nedelju su izbori, drugi krug i dvoboj na rasporedu je 5. januara.