Iznenađenje na kvartet

Gosti – inače, moji retki, a omiljeni medijski polemičari – novinarka Ljiljana Smajlović, političar Čedomir Jovanović i sociolog Jovo Bakić, uz, ovoga puta, gotovo privatni angažman domaćice emisije Olje Bećković pokazali su nanovo svoja prava, a tako drugačija lica u odnosu na kamare onoga što srećemo kod redovnih i prečestih učesnika u sličim televizijskim panelima. Mislim na osobinu narečnih da iznenade razmišljanjima, iskorače iz ukalupljenog i očekivanog, ravnog i nezanimljivog… Onoga kako se, po definiciji, ponašaju notorni i opskurni likovi na javnoj sceni, znani kao bajni naši analitičari. Od politike, do sporta.

(I, evo, nanovo ću pitati: zašto baš analitičari, a nikad i nikako – sintetičari? Vapim za zaključkom, procenom, prognozom… Uzroke i uzročnike znam! Uzduž i popreko. Njihove kreatore i realizatore, takođe.)

Još da kažem da se sa spomenutim kvartetom ne slažem nužno i uvek. Štaviše, često razmišljam suprotno od njih. U zavisnosti od prilike do prilike, od teme do teme… Ovoga puta, iznenadili su me potpuno i oni od kojih očekujem iznenađenja!

Recimo, obično smireni i samokontrolisani Bakić je takvom neočekivanom serijom verbalnih direkata, aperkata i krošea saterao Jovanovića u konopce da se ovaj, hajde da nastavim bokserskim rečnikom, nije opravio do poslednje, dvanaeste runde, kada je sve bilo jasno. I za njega, odveć, kasno! Jovanović je, dakle, to drugo ili, ako hoćete, prvo moje iznenađenje. Ne sećam se kada sam ga gledao tako smrvljenog, dekoncentrisanog, bez pravih argumenata. Ili, sa vrlo pogrešnim, u još pogrešnijim trenucima.

Smajlovićka me je iznenadila time što uopšte nije delovala iznenađeno u odnosu na ono šta se dešavalo tokom emisije: ni Bakićevom početnom agresijom, ni Jovanovićevim debaklom, niti time što Bećkovićki neuhvatljivo i nezaustavljivo curi emisija kroz prste. Čekala je LJ. S. novinarski maksimalno koncentrisano prave šlagvote za poentiranje i slala poruke tamo i onima, kako je i kada je procenila da je za nju najkorisnije i najprobitačnije. Uz već napisano, Bećkovićeva me je iznenadila sa nekim stavovima i komentarima, baš kao i načinom interpretacije istih, koji više pristaju gostima, nego li autorki emisije. Neka, uklapalo se sasvim u tu neobičnost i drugost. Pozdravljam!

Volim taj ‚‚iznenadiš“, kako moji Mađari zovu šampanjac. Zapenuša se, eruptivno izleti iz boce. Možda te i ispoliva, ali posle prija. Vrlo. Siguran sam da je zbog svega rečenog, prvenstveno zbog njenih aktera, emisija mnoge ostavila sa sasvim drugačijim utiscima od mojih. Tako i treba. Samo kada nije predvidivo do dosade, očekivano i neizbežno poput novembarskih kiša. Kada ih ima…