Kao banatska tuga

Naši mladi reprezentativci, nakon remija u Jagodini, u revanšu su u španskom Kadizu pobedili vršnjake i plasirale se da – sa još sedam najboljih kontinentalnih selekcija – odmere snagu i znanje, sledećeg leta u Pragu. Nije to bila pobeda koja tek važan plasman znači. Savladana je ekipa koja, u tom uzrastu, već pet godina ne zna šta je poraz, što će reći da isto toliko dugo vlada evropskim fudbalom. Reprezentacija, dalje, prepuna već afirmisanih igrača koji nastupaju za najpoznatije španske klubove, ali i za najbolju selekciju te zemlje, sa ugovorima od nekoliko desetina miliona evra. Dočim su „orlići“ doputovali – iz raznih razloga – na revanš bez deset (!) svojih, ako ne najboljih, ono po imenima makar, najpoznatijih drugara. Čist podvig!

Manje od sat donije, njihove starije kolege imale su šansu da pobedom nam Albanijom u Beogradu, uz povoljan rezultat u Kopenhagenu (pobeda Portugala), anuliraju rezultatski neuspeh u Jerevanu, zasednu na prvo mesto grupne tabele i mirno nastave put ka Parizu i evropskom šampionatu.

I, sve je krenulo u tom smeru. Gotovo pun stadion, prijatno veče, odličan teren… Čekao se gol u protivničkoj mreži. Umesto njega, na stadion Partizana je doletela spravica na baterijski pogon i daljinsko upravljanje, noseći nekakvu zastavu, poster, šta li, sa besramnim političkim porukama:velika Albanija, mala Srbija… i donela ogromna sranja. Sledilo je vijanje i prizemljenje tog (ne)identifikovanog letećeg objekta, potom gušanje igrača dva tima, gnev na tribinama, upad navijača na teren, intervencija policije i, dabome, prekid.

Dobro isplanirana albanska provokacija, ma koliko glupa i providna bila, besprekorno je profunkcionisala u Beogradu. Zadatak ispunjen. Odluka da se nakon sat čekanja, susret definitivno ne nastavi, naišla je urnebesno oduševljenje hiljada ljudi u Prištini i na ulicama mnogih albanskih gradova. Treba li bolji zaključak od toga, treba li belodanija potvrda šta su gosti, uistinu, očekivali od utakmice u Beogradu? Sve je – i ono sportsko i, posebno, ono nesportsko – vrhunski profesionalno ispratila ekipa RTS, uz vrlo objektivne i naglašeno razumne komentare Aleksandra Stojanovića, Predraga Strajnića i njihovih gostiju.

Sada je sve u rukama prekog Uefinog suda. Budući kakva nam je navijačka „anamneza“, nimalo nisam optimista. Štaviše. A, trebalo je da to bude savršeni fudbalski utorak. „Ne moš spojiti šunjku i paradajs“ zavapio bespomoćno je još kadgod Banaćan, svestan da za taj savršeni „gastronomski koitus“ navek nešto nedostaje: ili je šunka već prezrela, dok je paradajz još zelen, ili kada ovaj drugi božiji dar stigne do pune mu slasti i lepote, onog onog prvog odavno više nema. Tuga pregolema!