Kapitano kretino

Gotovo je neverovatna i potpuno neprihvatljiva – za svakog ko je, makar jednom u životu, provozao na nekoj reci, jezeru ili moru, legendarnu tomosovu „četvorku“ a nekmoli neki ozbiljniji čamac, deregliju ili lađu – količina neznanja, amaterizma i, posebno, bahatosti koju je demonstrirala posada ove ploveće zgradurine. I to od trenutka kada je kapetan, ničim izazvan, prouzrokovao havariju, a potom, u tragičnom nizu, svaki potez i naredba koja je sledila, bili su fatalno pogrešni.

Na komandnom mostu, ispred 1.300 članova posade, verovalo se, apsolutno spremnih i vrhunski obučenih da pruže sve moguće pogodnosti i ugodnosti za 3.300 gostiju, bio je, o nesreće, kapetan Frančesko Sketino.

(Da su stari Latini bili u pravu – kao što nisu – kada su tvrdili da je svako ime i određeni znak, ova bi se budaletina morala, upozoravajuće za okolinu, zvati – Kretino!)

Zamislite kada je ta morončina, na brodu čudu od tehnike i sofisticiranosti, vrednom bezmalo pola milijarde dolara, da bi udovoljio omiljenom konobaru i njegovoj želji da maše svojim suostrvljanima, „navigava na oči“ kako bi kazali Dalmoši, i tu grdosiju, mimo svih pravila o plovidbi, naveo na jedva 200 metara od obale italijanskog ostrva Điljo.

Nasukao je brod, pri tom teško oštetio trup, nakrivio ga do prevrtanja, i nakon niza neviđenih i nečuvenih idiotluka koje je počinio, sramno, kukavički je napustio brod, dok je spasavanje putnika još bilo u toku.

Mnogi trenuci užasa, panike, haosa i tragedije snimljeni su mnogim „gedžitima“ i biće neoborivi dokaz optužbe za tu bruku od čoveka i takozvanog kapetana.

Još jedan belodani pokazatelj da iza ili ispred svakog tehničkog dostignuća i civilizacijskog postignuća, stoji – čovek. Sa svim svojim vrlinama i manama.

Šta nam je drugo nego verovati da iza milijarde raznih upravljača, komandnih tabli… na čelu vlada ili armija… dakle, od svakodnevne, elementarne ljudske komunikacije, do najvažnijih svetskih poslova, stoje ipak ljudi od znanja, obučenosti i morala, a ne neki „kapitano kretino“.Planetarna medijska atrakcija u prvom mesecu sveže godine je, bez konkurencije, nasukavanje i žestoka havarija orijaškog italijanskog kruzera.

Tužna sudbina Kosta Konkordije da nije premnogo žrtava, (tragični bilans je zasad, 15 poginulih, dok se za još 18 traga) bila bi samo predmet zluradih i ciničnih komentara i tema za neskriveno sprdanje sa uparađenim kapetanom i članovima njegove nesposobne posade.

Gotovo je neverovatna i potpuno neprihvatljiva – za svakog ko je, makar jednom u životu, provozao na nekoj reci, jezeru ili moru, legendarnu tomosovu „četvorku“ a nekmoli neki ozbiljniji čamac, deregliju ili lađu – količina neznanja, amaterizma i, posebno, bahatosti koju je demonstrirala posada ove ploveće zgradurine. I to od trenutka kada je kapetan, ničim izazvan, prouzrokovao havariju, a potom, u tragičnom nizu, svaki potez i naredba koja je sledila, bili su fatalno pogrešni.

Na komandnom mostu, ispred 1.300 članova posade, verovalo se, apsolutno spremnih i vrhunski obučenih da pruže sve moguće pogodnosti i ugodnosti za 3.300 gostiju, bio je, o nesreće, kapetan Frančesko Sketino.

(Da su stari Latini bili u pravu – kao što nisu – kada su tvrdili da je svako ime i određeni znak, ova bi se budaletina morala, upozoravajuće za okolinu, zvati – Kretino!)

Zamislite kada je ta morončina, na brodu čudu od tehnike i sofisticiranosti, vrednom bezmalo pola milijarde dolara, da bi udovoljio omiljenom konobaru i njegovoj želji da maše svojim suostrvljanima, „navigava na oči“ kako bi kazali Dalmoši, i tu grdosiju, mimo svih pravila o plovidbi, naveo na jedva 200 metara od obale italijanskog ostrva Điljo.

Nasukao je brod, pri tom teško oštetio trup, nakrivio ga do prevrtanja, i nakon niza neviđenih i nečuvenih idiotluka koje je počinio, sramno, kukavički je napustio brod, dok je spasavanje putnika još bilo u toku.

Mnogi trenuci užasa, panike, haosa i tragedije snimljeni su mnogim „gedžitima“ i biće neoborivi dokaz optužbe za tu bruku od čoveka i takozvanog kapetana.

Još jedan belodani pokazatelj da iza ili ispred svakog tehničkog dostignuća i civilizacijskog postignuća, stoji – čovek. Sa svim svojim vrlinama i manama.

Šta nam je drugo nego verovati da iza milijarde raznih upravljača, komandnih tabli… na čelu vlada ili armija… dakle, od svakodnevne, elementarne ljudske komunikacije, do najvažnijih svetskih poslova, stoje ipak ljudi od znanja, obučenosti i morala, a ne neki „kapitano kretino“.