Kada god mi zasmeta besmislenost rasporeda emisija ovdašnjeg javnog medijskog servisa, obavezno se setim onog cinika koji je, tragajući za najpotpunijim opisom ružnoće jedne dame, efektno poentirao stavom kako dotična ima prelepe crte lice, samo su iste pogrešno raspoređene.
Na RTS ima odista dobrih emisija, ali su tako nespretno razbacane po kanalima i satnicama, bez reda i rezona. Kao da su tuđe!
Dakle, programska šema. Kriterijumi za raspoređivanje televizijskih proizvoda moraju da budu primereni osnovnim zahtevima institucije od svenacionalne važnosti i uticaja.
Valja do svakog detalja znati šta se ima u sopstvenoj ponudi, to ukomponovati na optimalan način i, pritom, izbeći opasnu zamku da Prvi program konkuriše Drugom, i jedan i drugi Trećem, i da tako – u paketu i pojedinačno – budu zanimljiviji gledalištu od onoga što nudi, mnogobrojna, uglavnom privatna, konkurencija. Jer tamo važe sasvim druga pravila i programsko-finansijska opredeljenja.
Gledanost – odlično ako je što veća – ali ista nikako ne sme biti odlučujući faktor! Treba li da u smislu argumenta insistiram na nečemu što se zove – pretplata? Naši ljudi, velika većina, voljno ili ne, izdvaja određene novce za robu koju prvo plate, a onda saznaju šta su kupili. I tako svakog meseca. Nisu to, nažalost, finansijski slapovi, ali kaplju parice.
Javna televizija je u zakonskoj obavezi da građanstvo informiše, obrazuje i zabavlja. Brzo, tačno, kvalitetno. To je i obrazac za popunjavanje programske šeme. Kako to drugi čine? Najrasprostranjeniji model je onaj koji liči na kićenje novogodišnje jelke: vertikalni reperi (po pravilu su to informativni segmenti, tipa vesti u određenom ritmu…) a okolo, ispred i iza, ono najkvalitetnije, ako može premijerno. Plus, aktuelni, često dnevni zahtevi, vanredni angažmani ako ih ima, sportski događaji… i to je to. Čini se lako. Nije! Tim poslom, do svakog najsitnijeg detalja, moraju da se bave posebno instruisani pojedinci (sastavljači šeme, dnevni režiseri, koordinatori programa…) sa dovoljno profesionalnog kredibiliteta, ali i važnog položaja u hijerarhiji odlučivanja u kući. Ima li takvih u Takovskoj? Verovatno.
Ali! Tek mala ilustracija: zašto onda ovih nedelja najgledanija serija biva prekidana najavama sopstvenog šou programa, u kojem dva surova lika iz serije „izigravaju“ neke fićfiriće sa leptirnjacima, a treći, najgori od njih, ubica i secikesa, u maniru iz serije – a u reklami – promoviše pivo? Klinci, najposvećeniji gledaoci, tvrdim vam, u tom trenu radosno upozoravaju, u epepe-pauzi, opuštene roditelje: „Ej, eve ih Kaluđer i Vasilije. A gle Krojača!“
Smešno? Naravski. Autogol? Još kakav. I o takvim „sitnicama“ neko mora da vodi računa.
Vratiću se RTS šemi. Miksovanje sva tri programa? Što da ne, makar u globalu. Zadržati ono neophodno na Prvom i osvežiti ga dokazanim kvalitetom sa druga dva programa. Sačiniti pitak koktel koji će zadovoljiti spomenute programske zadatke, kakve ispred sebe ima nacionalna televizija.
Lepim crtama – da se vratim onom ciniku – pronaći pravi raspored na licu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
