Komentari i sećanja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Lepo bi bilo setiti se i Petra Lazovića koji je otpratio Radnički iz Niša do polufinala Kupa UEFA početkom 80ih

2. Sve je tačno osim panterskog skoa Mate Parlova, koji je bio u Beogradu, kada je Mate tukao Italijana i postao Evropski prvak. Svetski prvak je postao protiv Kuelja čuvenim levim direktom, i tada nije skakao u publiku, jer se meč dešavao negde napolju. Ovde fali jedino Boris Mutć i Vladanko Stojaković. Lazovi:ć nije taj kalibar.

3. Sudbina, šta li-neka drugost izvesno, daleko od prosečne gomile-tako nagrađuje samo izuzetne. One koji ulaze u pamćenje…kaže g.Bogdanović i preteruje u hvalospevima nekim rečenicama, izrazima, sintagmama koje su ušle u kolektivno sećanje najviše kao plod određenih okolnosti, a sve baš zahvaljujući ukusu “prosečne gomile”. Slično je i sa nekim rečenicama iz naših filmova (npr.Ko to tamo peva, Maratonci…) koje su ušle u narod, opet kao rezultat dejstva “prosečne gomile”. Nije problem što je to ušlo u kolektivno pamćenje, problem je što tu nema i nekih drugih, viših, umnijih misli i zapažanja, rečenica koje bi narod upamtio iz sportskih prenosa, fiilmova, serija, tako da bi zaključak bio da g.Bogdanović u ovom slučaju ne ide “daleko od prosečne gomile” već obrnuto, baš u susret njoj.

   1. Kritika da bi se kritikovalo, svako ima pravo na Sebastijana Kurca.