U senci velikih iščekivanja i još većih nadanja od teniskog spektakla u Parizu – na kojem, neka bude sa nekrivenim ponosom naglašeno, učestvuje po prvi na jednom Gren slemu otkada se beli sport zapatio međ Srbaljima, čak osam igrača i igračica (Đoković, Tipsarević, Troicki i Krajinović, Ivanović, Janković i Jovanovska), plus Zimonjić u dublu – protekao je Svetski kup ekipa u Diseldorfu. Ubedljiv trijumf naše reprezentacije beše u znaku Janka i Viktora, uz zdušnu podršku veterana Nenada i junoše Mikija (Jankovića.)
Dunavska teniska košava ozbiljno je razmontirala timsku konstrukciju, najpre Hrvata, potom Rusa, Nemaca i u finalu, Čeha. Ogroman ekipni uspeh je tim draži, pošto je, uz ostalo, stigao i kroz slatku osvetu veoma jakom češkom timu, koji je eliminisao naše momke, otoičke, u polufinalu takmičenja za pehar gospodina Dejvisa.
Što bi kazali braća Sicilijanci, majstori za osvete raznih fela, najslađa je, ipak, ona koja se servira – hladna!
Gledajući sve mečeve koji su bili na programu vrlo ažurnog i profesionalnog Sport kanala, prijem srpskih igrača u tom prebogatom nemačkom gradu beše naglašeno sportski. Mogao bih kazati i prijateljski, imajući u vidu činjenicu da je jedna od prepreka na slavodobitnom maršu našim momcima bila i domaća ekipa. Toliko o onoj ksenofobičnoj mantri kako nas baš svi i svuda mrze.
Dobro. Za poslednjih šest godina, kako naši teniseri haraju svetskim terenima, formirala se i respektabilna grupa televizijskih komentatora, specijalizovana baš za taj sport. Gledaoci imaju svoje favorite među Boškovićem, Vujičinom, Šaranovićem, Mijaljevićem, Krivokapićem, Pešikanom… Za mene, vrlo lično, pre svih i posle svih je Nebojša Višković.
Detalj. Zanima me zašto, ali baš svi oni, sa malim nijansama u ekspresiji i količini utrošenih emocija, pred meč-loptu obavezno izrecituju koliko je vremena do tog krucijalnog trenutka prošlo. Kada naši igraju, tada sledi bujica nezadovoljstva s ovu stranu ekrana, u smislu ućuti, ne baksuziraj, sačekaj, gde žuriš…
Ako se, međutim, dogodi, što je gotovo pravilo, da ta prva završna lopta ne bude i poslednja, gnev gledalaca prelazi na viši nivo u kojem se komentator, ni kriv ni dužan u doslovnom smislu, ali i njegova bliža i dalja rodbina, još neviniji po tom pitanju, spajaju sa najrazličitijim oblicima seksualnog i drugog opštenja, (ne)poznata među živim stvorovima.
Budući da je o bezuslovnosti, pravilu, šta li, reč, jer svi komentatori to čine, ne mogu da verujem da im to do sada niko nje rekao.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
