Američka kablovska mreža CNN cenzurisala je minule sedmice intervju sa Vitalijem Čurkinom, stalnim ruskim predstavnikom u Ujedinjenim nacijama, izbacivši deo razgovora koji se odnosi na podršku velikog dela Sirijaca predsedniku Bašaru el Asadu i stav narečenog diplomate o tamošnjoj opoziciji koja ometa isporuku međunarodne humanitarne pomoći toj – stravičnim građanskim ratnim požarom zahvaćenoj – zemlji.
Čurkina je, naravski, intervjuisala Kristijan Amanpur. Poznati rukopis!
Ovaj diplomatsko-novinarski skandal ubrzo je postao tema mnogobrojnih, naglašeno negativnih komentara, u raznim, pre svega novinarskim, krugovima širom Kugle.
Kristijan Amanpur (55) nekrunisana kraljica Tarnerove imperije televizijskih vesti, poslednji put je bila u fokusu svetske javnosti otprilike pre tri godine, kada je odlučila da nakon dvadesetsedmogodišnje karijere, napusti CNN , i pređe na konkurentsku ABC, sa prtljagom najnagrađivanije i najplaćenije svetske novinarke.
Tadašnjom odlukom, ova Britanka (otac Iranac, majka Engleskinja) ušla je u relativno malu grupu američkih novinara čiji su prelasci iz jedne u drugu medijsku kuću više od pukog transfera.Tako je već više od trideset godina, od časa kada je famozna Barbara Volters, žena koja je probijala barijere u američkom televizijskom žurnalizmu, sa CBS prešla u spomenutu ABC za, tada nezamislivih, milion dolara plate po sezoni.
Ovaj, pre svega finansijski eksperimenat gospođe Si Ej , trajao je veoma kratko i ona se poput znamenite Lesi, ubrzo našla pod starim krovom, gde je imenovana za šeficu ekipe spoljnopolitičkih dopisnika, verovatno, najprestižnijeg sastava u istoriji žurnalizma. Ili, makar, oni sebe tako doživljavaju…
Kako god bilo, Amanpurovu su, za sve vreme te izuzetne eksponiranosti, voleli ili prezirali. Njeno prisustvo na nekom ovozemaljskom prostoru značilo je najavu velike nevolje. Za ljude, ali i za zveri i rašće. Intervjuisala je koga god je (po)želela. Kritičari, posebno oni koji se čvrsto drže vrlo strogih regula u novinarskom zanatu, zameraju joj preveliki emocionalni angažman u poslu. Kod nje se navek znalo ko su dobri, a ko loši momci. Ona kaže ono što Ujka Sem misli!
Zar, izveštavajući iz Iraka, Avganistana, Somalije, Ruande, Pakistana ili – što se nas posebno ticalo – sa Balkana, nije bila nedopustivo pristrasna u svojim u (pr)ocenama? Štaviše, vrlo je očigledno – nijednog trenutka ne krijući osećanja – direktno navijala (samo) za jednu stranu. Pritom nikada i nizašto ne odustajući od samoproklamovanog aksioma da u novinarstvu neutralnost i objektivnost, ponekad znače i saučestvovanje u zločinu!
„Objektivnost“ – tvrdila je – „ne znači tretirati obe strane jednako, već omogućiti suprotnim stranama da se čuju.“
Mnogi profesori novinarstva na najpoznatijim univerzitetima baš kao i tvrdokorne zanatlije naslonjene na fundamente žurnalizma, pre svega one moralne prirode, sa gađenjem su komentarisali ovakvu poslovnu etiku. Njima u inat i profesionalnim uzusima uprkos, Amanpurova je uspela da sebi omogući status boginje i ogroman globalni prestiž. Jednostavno, ona je metafora CNN. Mera stvari, tog najrasprostranjenijeg svetskog emitera vesti. Taj medijski karavan i dalje hita svetskim meridijanima ne osvrćući se na lavež poput ovog, koji ste upravo pročitali…
A Čurkin? Koji Čurkin?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
