Kvadratura opozicije

Dakle, one koji sebe vide na levoj strani ideološke ravni, ili su skoro pa levo, dabome, tu bi obavezno „metili“ i ekipu iz „kontrabande“, salonske desne orijentacije, ali i one odvratne „najdesnije“ folirante, „antiprotivne“, šatro, svemu i svakome.

U tom zamišljenom krugu je mesto i za one koji bi sa oba krila u centralnu gužvu, likovi koji nisu sigurni ni šta su, a vala, ni ko su, ali su uvek spremni da budu neko i nešto, onoliko neophodno kako bi se približili furuni vlasti. Samo da greje…

U tom galimatijasu mora biti prostora za nekolike „vukove samotnjake“ uvek spremne za svakojake kritike svih ostalih, ali nikada prisutne u prvim redovima bunta, na „barikadama“ protiv istinskih političkih protivnika.

I sad, da svim tim partijama, strankama, pokretima, savezima, ligama, udruženjima… pokušamo da izračunamo „kvadraturu“. Ali, da sebi ipak olakšamo zadatak, tako što ćemo u toj računskoj operaciji uzimati u obzir samo ono što ih spaja. Makar u jednom jedinom detaljčiću. Čak i kada bi to bilo nešto najopštije moguće, recimo floskula „borba protiv aktuelnog režima“. E, već pri prvom koraku ka tom cilju kreće lavina razlika, nerazumevanja, animoziteta, otvorenog prezira, nepatvorene međusobne mržnje.

Političke grupacije, dabome, vode ljudi. Pojedinci i(li) grupe koji se razlikuju po raznim parametrima: rezultatima političkog aktivizma, položaju u partijskim hijerarhijama, po životnom dobu, količini obrazovanja, radnom iskustvu, uspesima u karijerama, finansijskom stanju, porodičnom statusu… Zatim, po količini samoljublja, izmaštanih vizija o sopstvenom liku i delu, i što je, verovatno, najočiglednije, po decenijama uvežbane netrpeljivost prema drugačijem razmišljanju i delanju, makar ono stizalo iz najbližeg okruženja…

Kolika je kvadratura srpskog opozicionog kruga? Zna li neko formulu kako da se ona izmeri? Izračuna? Nema šanse. A i kada bi neko umeo – čemu? Kome? Znači li to da među oponentima vlasti nema pozitivnih izuzetaka? Malo ih je, i nisu bitni. Trenutno makar.

Dabome da takva podeljenost u redovima srpske opozicije i „opozicije“ beskrajno odgovara aktuelnom režimu u realizaciji ključne političke misije – da svim silama, nedemokratskim prvenstveno, uništi svaku suvislu konkurentsku akciju i njihove nosioce.

U toj kvarnoj raboti važno mesto imaju izdresirani „mediji“, zapravo šrafovi u ogromnoj propagandnoj mašineriji neprestanog blaćenja opozicije i hvale, svakoga dana u svakom smislu sve više i više, lika i dela, personifikacije režima. I tako će biti – ako se nešto ozbiljno u „krugu“ ne promeni – još godinama, nakon raznih izbora i „izbora“…

Ako se, u međuvremenu, svemogući i sveprisutni vladar ne „onemanjići“, ili iz skupštinskog podruma ne izvuče ukaz kojim je Josip Broz onomad, odlukom svih prisutnih poslanika, proglašen za doživotnog predsednika Svega i Svačega: od države, pa redom do udruženja pčelara, ili orača dubokih brazdi… Uostalom, sa ovim skupštinskim sastavom, vođa nema razloga da se bakće sa nekakvim ukazima i drugim nevažnim formalnostima. Može mu se… Ali, to je neka druga „kvadratura“.

PS „Kvadratura kruga“ mi je omiljena figura. Ne zbog matematičke uzalodnosti u izračunavanju iste, već kao metafora za besmisleno u svakojakom ljudskom delanju. Eto.