Liste stvarnog života

Ali! U stanicama televizijskim gde odabrane novinarke zarađuju „za leba“ narečenih dana emitovano je mnogo sličnih anketa. Mišljenja i sudove je tada i u njima iznosio onaj takozvani običan svet. Uhvaćen u žurbi, na autobuskim stanicama, u marketima, na pijacama, na ulicama naših velikih i malih gradova… pitanja slična ili istovetna onima postavljenih „integritetnim“ facama. Avaj, odgovori behu toliko drugačiji, kao da su upravo pristigli sa neke druge planete.

Planete Srbije, ustvari. Ni reči o papi Franji, ni glasa o Miškoviću, ni zuca o Briselskom sporazumu… Samo kuknjava o skupoći, malim i neredovnim platama, o bednim penzijama, lakom gubljenju posla i beznadežnim pokušajima u dobijanju radnog mesta, o korupciji na svakom koraku, lopovima koji su pokrali sve u nekada uspešnim preduzećima, o banditizmu na ulicama…

O stvarnom životu našem – da u četiri reči saberem većinu rečenog.

Televizija. Nekim čudnim zapletom i raspletom životnih mi okolnosti, ali posle 52 godine proveo sam novogodišnju noć kod kuće, bacajući pogled na televizor.

I? Sasvim uobičajeno. Oni koji svakodnevno rade korektno svoj (televizijski) posao, možda za zericu ambicioznije, učinili su to i u – što bi kazali invalidi misli i reči – najluđoj noći. Oni koji taj zanat ne poznaju, ili ga loše obavljaju, nisu menjali svoje navike. Stoga ne razumem višedecenijsku mantru po kojoj ovde novogodišnji program, ama baš nikada, ne valja. Idiii! Kao da ga samo za tu svečanu priliku osmišljavaju i realizuju vanzemaljci. Stoga valjda profesionalni opisivači te televizijske noći, a držeći se davno zakucanog opšteg mesta o užasu iste, šta će jadni već da pretabavaju, kao kritike, objavljene lane, preklane, naklane… izbacujući neka imena i ubacujući nove krivce.

Redovi koji slede, nikako, ali baš nikako nisu nekakvo visokoparno mrsimudisanje, već mini, krajnje subjektivni odabir, onako po sećanju, sedmicu docnije, iz novogodišnje ponude u prva dva-tri sata, a sve šarajući po ekranu. Recimo, onaj obešenjak Zoran Kesić, uz pomoć mangupa i Njuz neta, nanovo je potvrdio da mu u žanru – od podjebavanja do istine i nazad – nema ravnog. I te je večeri na B92 demonstrirao suverenost, zbog koje bi mu konkurencija – sa imalo profesionalnog morala, ili makar trunke takmičarskog, a sportskog duha u sebi – trebalo da, u znak priznanja i predaje, obori sopstvenog kralja, šahovski kazano. Bar dok ne skinu i Kesića. Sa programa, mislim…

Baš kao što, opet recimo, ni jedan uterivač dugova, ma kako surov bio, neće uterati ni zrnce šarma među onu četvorku u studiju emisije „Bulevar“ na istoj televiziji. Ili, kao što je – bez recimo !- nemoguća misija da trenutna postava na RTS, sačini ili dogovori valjani zabavni spektakl, makar im se pokušaj sto puta zvao „Šou svih vremena“.

Ali je zato „best of“ iz fenomenalnog serijala „Tvoje lice zvuči poznato“, koja je producentska kuća Imoušn u minulih dvanaest sedmica emitovala u koprodukciji sa Prvom televizijom, ubedljiva potvrda kako i u Srbiji, kada se na jednom mestu skupi ogroman talenat, zanatska umešnost i bezrezervni entuzijazam, iznedri vrhunski rezultat. Onaj kojem bi i Evropa mogla da se pokloni do zemlje.

Toliko. Božanski je izum taj daljinski upravljač.