Televizija B92 je konačno odlučila da se liši neviđenog programskog pizdarluka, šatro, magazinskog tipa, koji je vukla od popodneva do prepodneva, od nemila do nedraga, poput mačke (ključna reč!) mačiće. Taj ‚‚projekat‚‚ je, uz onu neoprostivu glupost sa Velikim bratom, najgore što je na narečenoj televiziji ikada proizvedeno, ili iza čega je – što joj nikako ne umanjuje uredničku odgovornost, štaviše – ista stala. Razlozi, ili (o)pravdanja za te programske promašaje, nisu dovoljno ubedljivi. Ni novac, ni gledanost, ni ‚‚zakoni tržišta‚‚… Ništa! Meni makar.

Kako god bilo, evo i jedne njihove dobre odluke: desetak dana već, u radna prepodneva, oni koji su u prilici da to mogu, gledaju vrhunske proizvode na svetskom nivou, iz radionica, možda je bolje kazati ateljea, najvećih majstora dokumentarnog filma. Preciznije, onih čija su profesionalna, ali i životna preokupacija bitisanje životinja, divljih posebno. Stvorenja sa kojima delimo zajedničku nam planetu. Ili bi tako moralo biti…

Ne sećam se kada me je nešto tako žestoko pomerilo kao dokumentarac „Danijel i naše mačke“, koju je producentska kuća Big vejv snimila pre pet godina za fenomenalnu globalnu mrežu Enimal plenet. Dakle, mačke! Osnovna priča je zapravo autentično sećanje tridesetogodišnje Francuskinje Katrin, koja stiže u Namibiju, gde upoznaje Danijela, upravnika na farmi konja. I, teško se zaljubljuje. Ne samo u vrlo zgodnog, odvažnog, zanimljivog… muškarca (jer Danijel to sve jeste), već u njegovu profesionalnost, vrhunsku istreniranost i punu posvećenost poslu kojim se bavi. Dimenzija više, tvrde neke žene, koju poseduju samo izuzetni muški primerci. Oni koji umeju! Danijel je ‚‚šaptač životinjama‚‚.

Na njihovoj, ubrzo i bračnoj kući – duboko u divljini, na stotinak kilometara daleko od prvih suseda – uz krdo konja, nekolike pse i papagaje žive i usvojeni lavić Zabu, dve bebe i mlada ženka leoparda, Bjanka. Fascinantan je odnos dvoje ljudi i ovih najopasnijih predratora. Njihova ljubav, beskrajna maženja i pažnja, jedinstvena verbalna (ako je to prava reč?) i taktilna komunikacija. Naravski, ovakva idila obično ne traje večno. Pokušaj snimanja ovih životinja za jedan promotivni film na granici između Namibije i Južne Afrike, usled papiroloških propusta, okončao se hapšenjem Danijela zbog, kao, pokušaja krijumčarenja zaštićenih vrsta. Sledila je konfiskacija životinja i smeštaj, u za njih, nepodoban i neprimeren, azil. Ogromni su to udari bili i za ljude i za životinje. Po izlasku iz zatvora, Danijel kreće u pravne bitke za dokazivanje svoje nevinosti, ali i za povraćaj ljubimaca. I kada se, godinu docnije, činilo da se sreća vraća na njihovu farmu, Danijel gine u saobraćajnoj nesreći. Potpuno izbezumljena, emocionalno i finansijski iscrpljena, Katrin, ipak, kao svojevrsni dug voljenom, odlučuje da nastavi bitku. Posle četiri godine pobeđuje, dobija svoje, već sasvim odrasle mačke i smešta ih, u za njih najbolja, gotovo prirodna, ali od posvećenih ljudi, kontrolisana staništa…

Ako budete u prilici da na nekoj televiziji pogledate ovaj film, ne propustite je. Nikako! Iznenađenje je to čak i za dobre poznavaoce dokumentarnog žanra. Isti jeste vrlo decidan, sa preciznim zahtevima. Zanatskim i produkcijskim. Ovo je saga o nepatvorenoj svetkovini života, ali i surovoj tragediji. O osećanjima potpune bezizlaznosti i definitivnog poraza, ali nade i verovanja da nikada baš sve, i ono najružnije, nije za sva vremena zakucano. Ljubav jeste višestruka i višeznačna. Različitih je agregatnih stanja i pojavnih oblika. Valja ih prepoznati. Mnogi, nažalost, to ne mogu…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari