Sećate li se crnogorske junačine Marka Miljanova i njegove brilijantne definicije čojštva i junaštva, zapravo one ključne tačke spajanja i razdvajanja tih, tako retkih, osobina u ljudi?
Po inerciji valjda, tek Crnogorci su prihvatili ove dubokoumne bisere kao neizostavni predznak prepoznavanja celokupnog svog nacionalnog bića. Pogrešno, naravski, budući da je reč i o univerzalnom i o globalnom. Koliko među ljudima, sveukupno, ima onih koji se mogu sa razlogom podičiti i čojstvom i junaštvom, toliko takvih, vrlo proporcionalno, pripada i Crnogorcima.
Ovih dana prepuni su nam mediji komentara o potezima i ponašanjima dvojice naših (a čiji bi bili?) Crnogoraca.
Igor Kolaković, jedan od najuspešnijih selektora odbojkaške reprezentacije, nakon devetog mesta naše selekcije na upravo okončanom svetskom šampionatu podneo je ostavku. Nezadovoljan plasmanom, smatra da je pravo vreme za odlazak. To što je predvodio naše momke u osvajanju evropskog trona, drugog mesta na Kugli, plus što se sa njima zakitio sa još šest medalja na najjačim svetskim smotrama, nije bio dovoljan zalog i podsticajan razlog da zajedno sa ovom mladom i vrlo talentovanom ekipom prebrodi trenutnu rezultatsku krizu i nastavi svoj, uglavnom, veoma uspešan osmogodišnji rad. Otišao je dostojanstveno. Cenjen i poštovan.
Upravni odbor Crvene Zvezde dao je rok od mesec dana Tomislavu Karadžiću da se povuče sa mesta prvog čovek srpskog fudbala, da se potom raspišu izbori u FSS i tako učine ključni koraci u pokušaju razrešenja dugogodišnje krize u kojoj se ovaj sport nalazi.
Za vreme svog osmogodišnjeg neprosvećenog apsolutizma, Karadžić je demonstrirao neverovatnu količinu bahatosti i samoljublja. Rezultati našeg nacionalnog tima (sem plasmana na Mondijal pre četiri i potom pakovanja kofera već posle prvog kruga na istom) nezabeleženo su – u kontinuitetu – slabi. Mesto 34 na Fifinoj rang-listi, nacionalna liga („pivarska“, kako je duhovito zove moj klasić Milojko Pantić) nikada nije bila nemoćnija i manje gledana, raznorazne (ne)fudbalske afere pune medije…
Ništa od toga nije omelo svemoćnog predsednika da zadrži ljubljenu mu fotelju. Menjao je selektore kao kurva gaćice. Svaki iole uspešan rezultat bio je samo njegov, porazi su velikodušno prepuštani drugima. Oslonjen na mrežu odanih sledbenika i saradnika, ovaj čovek je pokazao neverovatnu uspešnost u manipulisanju neistomišljenicima, tako što ih je listom uključivao u razne forume i komisije ili plaćene pozicije u Savezu. Prošlog proleća, pritisnut ozbiljnim otporom i protesnim akcijama gotovo svih prvoligaša, najavio je odlazak u – decembru. Nije, doduše, kazao na koji decembar misli. (Op)staje Tole kano klisurina…
Dva čoveka, suprostavljeni maniri, različiti životni rezoni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
