Mečkin ples

Ne mislim, naravski, pritom na onaj farsični sedmodnevni, šatro, rat s kraja proleća 1991, u kojem su združene snage šumara, planinara i lovaca, potpomognuti aktivnim vatrogascima i penzionisanim vojnim starešinama isterali iz dežele mrsku i okupatorsku Jugoslavensku ljudsku armadu. Dabome da su prethodno sve do detalja dogovorili tadašnji slovenački predsednik Kučan i srbijanski mu kolega Milošević, uz zdušnu podršku tome naklonjenih generala. I sve bi bila čista montipajtonovska ili benihilovska zajebancija, da u tom simuliranju rata desetak mladića iz regularnog sastava JNA nije žrtvovano tako što su poslati u neku suludu akciju – bez bojeve municije i precizno definisanog zadatka – da bi ih narečeni lovci i šumari surovo pobili. Poput glinenih golubova. Tuga i sramota za sva vremena.

Sećam se, iz tih idiotskih dana, ovog Jelka Kacina – što nam danas svako malo drži lekcije iz evropejstva i političkog bontona i zavrće ruke ovdašnjim snishodljivim sagovornicima – kako je u ljubljanskom Cankarjevom domu organizovao svakodnevne ratne brifinge i obaveštavao buljuke novinara iz Jugoslavije, ali i sveta jakako, o ‚‚podvizima‚‚ slovenačkih teritorijalaca u borbama protiv moćnog ‚‚agresora‚‚. Kakvo je to kurčenje bilo, koju je količinu bahatosti i prepotencije ispoljavao mladi aktivista Socijalističke sveze, a da ga pritom niko od prisutnih žurnalista (bilo je tamo, pouzdano znam, i prilično nervoznih kolega koji su sve kapirali i znali vrlo dobro o čemu je reč) šutnuo u nadmenu dupešku. Gotovo sam siguran da je onaj ogavni Džejmi Šej, portparol zlotvorske alijanse koja je bembala nesrećnu Srbiju, proučavao metode rada znamenitog Kacina. (‘’Šejtana valja štosom u glavu dok je mali, jel kad to poraste…’’ – pravdao se Bosanac iz vica, razbijajući ekspes-lonac, nakon što je imao bliski susret sa lokomotivom parnjačom.)

I stigla je mečka u deželu. Bukti i seva u svim većim gradovima. Deseci hiljada demonstranata teško se sukobilo sa policijom. Rušenja, palež, vodeni topovi, suzavac, desetine teže i lakše povređenih. Na meti razgoropađenih građana je kompletan establišment: partije, političari, tajkuni, bankari, advokati, sudije… Razlog: sveopšti lopovluk i korupcija i sve gori život. Zanimljive su prisutne parole i transparenti. Uglavnom već viđeno u bližem i daljem susedstvu, u sličnim prilikama. Recimo ‚‚Gotovi so‚‚. Ali, i novi: ‚‚SLO (Samo Lopovi Bogati‚‚).

Iscrpne izveštaje o nemirima gledao sam na hrvatskim televizijama. Naši su slagali te slike u trominutnim pregledima iz sveta, uz one koje su stizale iz Sirije, Egipta ili Palestine… Čudno! Kako god, balkanska mečka je završila prvi krug svoje plesačke turneje. Sledi li (uskoro) i drugi? Hoće li redosled nastupa biti identičan onom ranijem, ili će doći do nekih promena? Gledamo. Čekamo.