Moma za sva vremena

Uključio sam se u emisiju (u tom trenutku nisam znao koju) kada je Moma razvijao tezu – inače moju omiljenu – da će vrlo skoro, tehnika i tehnologija toliko napredovati, ali će i svakim danom biti i sve više finansijski dostupna i prihvatljiva za sve one koji se bave tim poslom, da će se, kao na početku velike avanture koja se zove televizija, oni najbolji izdvajati od ostalih po talentu, znanju, hrabrosti, spremnosti za novo, za drugačije… svojih autora! Slava tehnici, ali pobeda će se kriti u ljudskim glavama. Znak uzvika.

Onda je jedan ženski glas ‚‚iz ofa‚‚ pokušao da se, kao, uključi u razgovor uz onu floskulu, zapravo alibi raznoraznih voditelja, upozorenjem da je emisija pri kraju (kao da su ti pitači zapravo merači proteklog vremena, a ne ljudi od kojih direktno zavisi konačni programski proizvod), međutim, stari vuk se nije dao i sam sebi je postavio pitanje. Sledio je monolog od petnaestak minuta, retko uzbudljiv i, što baš retko imamo priliku da nas zadesi u sličnim emisijama, odista – ekskluzivan.

Čuli smo tako da je Moma leteći nekom zgodom avionom, onako u magnovenju, smislio varijantu da se u poluvremenu i po okončanju fudbalske utakmice koju su gledaoci posmatrali u direktnom prenosu emituju golovi i najzanimljiviji momenti bitni za zaplet i konačni rasplet susreta. Taj svoj izum je prvi put plasirao u finalnoj utakmici Evropskog prvenstva u Beogradu 1976. između reprezentacija Zapadne Nemačke i Čehoslovačke.

Ne znam da li su taj zvezdani trenutak notirale kolege koji su se tada bavile televizijom, ali, izvesno, jesu ljudi iz Evrovizije, te je Martinović pozvan da bude član međunarodnog tima koji će realizovati prenose sa svetske fudbalske smotre u Argentini, dve godine docnije.

Ubrzo su ‚‚hajlajtovi‚‚ postali standard bez kojih je nezamisliv bilo koji prenos fudbalskih utakmica, a primenjuje se globalno, i u prenosima mnogih sportova.

(Ima još revolucionarnih izuma naših ljudi iz tog televizijskog vremena koji se i dan danas primenjuju u nas, a vala i u svetu, a da sadašnji uposlenici u tim stanicama o tome nemaju pojma. Ni njihovi rukovodioci, naravski. Takvo vreme, takvi ljudi…)

Da se vratim emisiji. U međuvremenu se nekoliko puta na ekranu ukazao profil ženske osobe koja je sa izrazitim razumevanjem, doduše bez reči, klimala glavom. Sve je ukazivalo da je ista i vlasnica onog, meni makar, nedefinisanog glasa. Moma je nastavio da briljira na druge teme, i tako do samog kraja. Nesvakidašnji televizijski događaj.

U tom je stigla i odjavna špica, te sam saznao da je reč o emisiji Svedoci istorije, a da je autorka Vesna Antić.

Hvala joj za ćutanje. Sa razumevanjem. Mnogo je time doprinela ugođaju. Baš!