Nevidljiva žena

Nedavno sam, baš ovde, izrazio potpuno nerazumevanje odluka tamošnjeg rukovodstva da sučeljava – u realnom vremenu emitovanja – svoja najbolja programska ostvarenja.

Sve to sa „entuzijazmom“, kao da je reč o nepomirljivim konkurentima, a ne o sestrinskim tvorevinama.

Od istog „oca“, vlasnika kompanije „Junajted medija“, realizovanih.

Držeći se principa da nema efektnije ilustracije – za bilo koju tvrdnju – od prostiranja stamenih primera, ponudio sam tada niz, po meni, apsolutnih nelogičnosti.

Ne bih da se ponavljam.

Ali, ponoviću nešto drugo: ko tako razmišlja i, još pogubnije, tako odlučuje, „mnogo malo“ zna o televizijskim programskim šemama, internoj konkurenciji – i, što je možda danas i ovde u medijskoj ponudi najvažnije – beskompromisnom, „na nož“ ratovanju, sa emiterima iz režimskog legla.

Opšte je znano da je Aleksandra Subotić, generalna izvršna direktorka kompanije „Junajted medija“, u programskom smislu, bukvalno, sve i svja: odlučuje, uz mnogo toga ostalog, i o angažmanu ljudi iz drugih medija, prebacuje dokazane programske segmente sa jednog kanala na drugi, uposlenike šalje sa jednog na novo radno mesto, ukršta emisije po šemama…

O Subotićevoj, personalno, znam malo.

Gotovo ništa, budući da je odabrala da bude pod velom „javne tajnovitosti“.

Čemu to, sem ako ta gospođa ne želi da ugrozi ekskluzivnost državne tužiteljke Zagorke Dolovac, kao jedinog protagoniste srpske verzije serije „Nevidljivi čovek“?

Dobro, žena.

Ipak, voleo bih da čujem šta Subotićeva misli i čini, godinama već, dok „organizovana rulja“ (da se poslužim stilskom figurinom beogradskog dogradonačelnika Vesića) papagajski uvežbano, prostački i siledžijski, nasrće, imenom i prezimenom, na najistaknutije novinare programa kojima rukovodi.

Ugrožavajući im – ta rulja – ustavom zagarantovana prava na rad, a sve više i sve češće im, neposrednim pretnjama, atakuje na elementarnu ličnu bezbednost.

Šta o tome ima – javno i hrabro – da kaže generalna izvršna direktorka?

U, recimo, nekom od mnogih „Q&A“ formatima kojima upravlja.

Od jutra do večeri, na obe televizije.

Izlazak pred gledaoce, sa jasnim stavovima, ali i načinima (samo)odbrane, njena je rukovodilačka obaveza i etički imperativ!

Zašto ne bi svoje uposlene (od)branila u razgovoru sa, recimo, Ćosićem ili Šovljanskim?

Ili, u opuštenijoj atmosferi, uz tambure, u „Balkanskoj ulici“?

Možda, što da ne, na kauču kod doktorke Bajec?

Bezlična saopštenja redakcijskih kolegijuma i advokatski angažmani s tim u vezi, tek su funkcionalna rutina.

Jasno mi je, dabome, da Subotićeva sve čini onako kako misli da je najbolje za korporaciju u čijem je vrhu, baš kao što verujem da i ona razume potrebu ovog medijskog hroničara da o tome javno iznese svoje pro(procene) što će, sa nesmanjenom pažnjom i velikom naklonošću prema programima N1 i Nova S, na ovom ili nekom drugom mestu, i dalje činiti…