Palmina doktrina

Nemoj da bi ih neko podsećao na ono šta su sve laprdali dok su bili u opoziciji, ili za vreme predizborne kampanje. Departizacija, javni konkursi, štednja na svim nivoima, nova radna mesta, bla-bla-bla… Žvaka za naivne birače. Palmina doktrina. Po Draganu Markoviću jagodinskom, naravski. Čovek je makar, do bola iskreno, sve to priznao.

Sećate se kuknjave dojučerašnjih opozicionara? Svi mediji su im bili režimski, neki više od toga, novinarima su direktno u lice spočitavali kako su „njihovi“ (ma šta ta, do besmislenosti opšta kvalifikacija značila) nikada im nije bilo dovoljno prostora u novinama i vremena na televiziji… Otkada su zaposeli kabinete, samo što ne iskaču iz televizora, tostera, miksera i, što bi kazali moji Mađari, „fel kilo eksera“.

Ne čujem više te, nekada omiljene im, optužbe. A ništa se, zapravo, promenilo nije. Iste novine, iste televizije, isti vlasnici, isti urednici, isti novinari. I pitanja su, nekako, ista. Samo su njihove fotelje nove. I pogled na svet.

Ne čujem, takođe, da su se lišili obezbeđenja, tih hodajućih šifonjera koji ih verno prate, štono vele u Sremu, i na zvanje i na sranje. U novim okolnostima, sada su to, kao, posledice bezbednosnih procena i standardi profesije. Idiii!

Kao da isto nije važilo i za prethodnike im. I, kao, da oni i tada, u vreme žešće pljuvačine svega postojećeg, nisu znali da ih isto čeka, od onog trenutka kada im se ispune dugogodišnji snovi.

Najkomičniji su, ipak, među njima, oni, šatro, novopridošli. Oni koji su u vlasti bili najmanje četiri godine, a poneki bome, i čitavu deceniju. A ponašaju se kao seoska mlada. Sva puca od poštenja, femkanja, lepih manira, a preko dotične još samo nije prešao kombajn. Što se za kombajnera ne može kazati.

Nepresušna žeđ u medijima im je baš jadna. Eto, prekjuče je počela nova školska godina. Gomila tih likova, raznoraznih vlastodržaca, sjatila se u škole. Sede u prvim redovima, govore izlizane frazetine nezainteresovanoj dečurliji, seku vrpce… Ako već moraju tamo da se guze, zar nisu mogli to diskretnije da učine? Da sve posmatraju negde sa strane, dok bi se đacima obraćali bivši učenici, sportski šampioni, umetnici, ljudi koji su uradili nešto lepo i korisno u životu. Svaka škola ima bar jednog takvog bivšeg đaka!

To traje poslednjih šezdeset godina. Ranije su aktuelni političari decu masirali sa pričama kako su tukli Nemce i domaće izdajnike, a ovi novi dave klince obećanjima kako će, pod ruku sa Nemcima, (bez domaćih izdajnika) u svetlu evropsku budućnost.

Ljudi, lakše! Tek ste nam zaseli za vratove. Treba vas izdržati sve ove godine…