U domaćoj medijskoj prašumi može se, doduše sve ređe i ređe, nabasati i na nekada veoma rasprostranjenu vrstu – televizijskih novinara. Među njima, ali baš raritetno, egzistira i podvrsta – političkih novinara. E sad, uz nemale razlike među njima, oni dobro obavešteni, valjano profesionalno i zanatski obučeni (obučeni i bukvalno, što će reći, u odgovarajućoj garderobi uz obavezno nošenje donjeg rublja) da su., kojom srećom, bili u prilici da u udarnom terminu, čak dva časa, jedan-na. jedan, razgovaraju sa premijerom Ivicom Dačićem, bi -siguran sam!- postavili, uz individualne varijacije, sledećih pet pitanja:
1. Kako se, celu godinu već, osećate u ’’tuđim cipelama’’, budući da ste formalno prvi čovek Vlade, a sve bitne i važne odluke su, zapravo, u glavi i rukama Aleksandra Vučića, neosporno, najmoćnijeg i najuticajnijeg čoveka aktuelnog režima?
2. Kako ćete u predstojećoj rekonstrukciji Kabineta i pripadajući mu službama i institucijama, sačuvati ljude poput ministara Mrkonjića i Obradovića ili direktora Bahatovića (kako bi Španci pogrešno, a tačno pročitali njegovo prezime) budući da su oni u javnosti prepoznati kao ubedljivo najslabije karike u kadrovskom lancu, a isti su vaši doglavnici, uzglavnici, priglavnici…?
3. Kako ste se osećali, tik uz ramena predsednika Nikolića, dok je ovaj, ne baš biranim rečima, ocenjivao rad policije u vreme dok ste joj Vi, kao i danas, bili na čelu?
4. Dokle je stigla istraga u aferi „Banana“ u kojoj ste i Vi bili spomenuti u prilično kompromitujućem kontekstu?
5. Da li je očekivana rekonstrukcija Vlade, u stvari, puzajući uvod u vanredne parlametarne izbore, kako bi partije i faktička moć, uključujući i Vašu ličnu poziciju, došli u očekivani sklad?
Naravski, tih pet pitanja -i mnoga druga! – postavila je i Olja Bećković („Utisak nedelje“ B92) ugošćujući u nedelju uveče premijera Dačića. I ostala je bez i jednog valjanog, poštenog, hrabrog ili suvislog odgovora!?!
Fascinantno je kako u salvama reči i rečenica tog čoveka, u slapovima njegovih fraza i floskula, izlizanih poput blokeja na cipelama provincijskih poštara, uz citiranje čak, onako kao usput, Biblije (Jevanđelje po Mateju, beše li?) ili Isaka Aridžesa (osnivača i direkora instituta u Santa Barbari u Kaliforniji, u kojem se pručavaju životni procesi u preduzećima i korporacijama) nema suštine, poente ili po(r)uke.
Ništa! Nihtc, nafing, ničevo, nada, nic, rien, ič…Štani!
Dva sata protraćeng vremena, 120 minuta najskupljeg televizijskog prostora bačeno u letnji povetarac.
Odista, zašto se premijer Dačić, znajući vrlo dobro u koju emisiju i kod kakvog pitača ide, ipak odlučio za gostovanje, a da je, pritom, još bolje znao da ni na jedno pitanje, posebno na ovih, sasvim izvesnh pet, nikako neće odgovoriti?
Neki ljudi će za mene ostati večne enigme. Političari, naročito….
PS Da, zapamtio sam, ipak, jednu Dačićevu verbalnu minijaturu.Onu kako svaki dan u tabloidima vidi „neku konstrukciju o rekonstrukciji Vlade“.
Ovo ne bi smislio ni genijalni Ilija Marković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
