Ono – odista malo – još preostalih istinskih novina, kao i kamare šareniša koji se na ovdašnjim kioscima – krajnje besramno – kao takvi (lažno) predstavljaju, bave se ovih dana, vrlo intenzivno, posledicama rekonstrukcije (sa i bez znakova navoda) vojvođanske vlade.
I gotovo unisono, u svim tekstovima narečenim povodom, prva je i osnovna teza, zapravo konstatacija, da je reč o takozvanoj kupovini poslanika, prebegulja dakle, koji su omogućili premijeru Pajtiću da nanovo uspostavi većinu u vojvođanskoj skupštini, i tako nastavi svoju, i vladavinu partije (DS) na čijem je čelu.
Ozbiljnije i profesionalnije novinarske analize ukazuju na belodanu činjenicu da je reč o – ko zna kojoj već po redu – trgovini poslaničkim ili odborničkim mandatima u bezmalo, četvrt veka dugom nizu identičnih slučajeva. Od vremena, preciznije, kada je u Srbiji uspostavljeno višestranačje.
Tekstovi, međutim, napisani bez želje da se ozbiljnije pozabave temom, sklepani su sa isključivim ciljem da se neko – za to targetiran – na političkoj sceni žestoko ispljuje a, pritom, s druge strane, pohvali principijelnost i ponašanje isključivo po postulatima demokratije nekog drugog, u kojeg se uredništvo ili menadžment tih takozvanih novina intenzivno zaklinje. Ali baš svakodnevno!
Sve je, do jauka, providno i profano. Jer, u toj sramotnoj raboti nevinih nema. Partije ili stranke razlikuju se samo po stepenu rafirmana sa kojim u te kriminalne radnje ulaze. Po stilu „vršenja radnje“ eventualno. Neki to rade prikriveno, „preko Male Krsne“, razdvajajući trenutak „isplate“ – ma kakva i u čemu god ona bila – od momenta dobijanja „usluge“.
Drugi, međutim, to čine bahato, prostački, tako da svi znaju i sve vide, demonstrirajući pritom moć i uverenost u svoje beskonačno trajanje na političkoj sceni ili, što takođe nije retko, iza nje.
A čistih i bezgrešnih u tome, ponoviću, nema. Pa ovde se već 25 godina – čast veoma retkim izuzecima – ulazi, manje zbog časti, a više čerez masti! Politika kao najunosniji biznis…
Ne vidim, stoga, zašto bi se Neko(!) spredao sa „strojem“ u kojem zajedno marširaju „Čanak, Šešelj, Karić i Pajtić“, a nije se razvalio do nezadrživog napada smeha onomad kada je video ko stupa „strojevim korakom“ u sastavu „rekonstruisane“ novosadske lokalne vlasti. Kakvih je tu likova bilo, bogo dragi. I još ih ima…
Ili, kako izgleda i ko učestvuje u „maršu“ novouspostavljene kragujevačke vlasti.
Uostalom, predlažem ovima koji se toliko jede zbog Pajtićevog dara za političku trgovinu da pogledaju oko sebe. Lako će primetiti šampiona, pardon, šampionku, u disciplini preletanja iz stranke u stranku. Eno je u fotelji, tik ispod državnog grba, u najsvetlijem domu srpske demokratije…
Molim?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
