Stigosmo i do poslednjeg (?) nastavka televizijskog serijala Izbori međ Srbaljima, najdosadnijeg i najbezveznijeg (polu)proizvoda u nekratkoj istoriji prisustva televizora u političkom životu naše tatkovine.
Večeras je, nadam se, samo verbalni ‚‚fajt‚‚ između Borisa Tadića i Tome Nikolića. Derbi u kojem je, u koncepcijskom smislu, ama baš sve izvesno. Dakle, Veliko pretvaranje protiv Velikog prenemaganja.
Od početka kampanje u Tadićevom štabu, genijalci političkog advertajzinga i marketinga, kabinetlije i pijaruše od moći i uticaja (‚‚hu, d fak, iz Džesi? ‚‚) odlučili su se za medijski igrokaz u kojem se predsednik Tadić pretvara da je građanin Tadić, koji se pretvara da je predsednički kandidat Tadić. Prosto i jednostavno. Avaj, beše to pretežak zadatak za glumačke mogućnosti glavnog protagoniste. Od meljavljenja po plodnoj zemljici crnici, sa sve izmanikiranim noktima, pa preko maženja nedužne stočne mladeži, grljenja sa zabavnim pevačem, aplaudiranja narodnoj pevaljki, go-go đipanja na bini kod Kneza… pa do nekontrolisanog urlanja na mitinzima u – za to spremne – televizijske kamere, sve beše ljuti dilentatizam, A bauljanje sa dečurlijom iz vrtića, penzionerima, odanim stranačkim kolegama i ličnim obezbeđenjem po ulicama Beograda, beše tužno, do jauka.
U Nikolićevom štabu, sa sve stranim instruktorima kako se priča, pripremljena je medijska strategija o ‚‚Novom Tomi‚‚. Fin, uljudan, nasmejan, sklon amneziji, u belim tonovima, sa granama jorgovana među prstima i stranačkom mladosti i lepotom u pozadini. Fotošopovan do neprepoznavanja… Ne vredi. Čovek se prenemagao, pokušavao da bude drugačiji, ali on naprosto prezire novinare i televizijska studija. Sve vreme sa zgađenom facom i dilemom ‚‚oće kaki, neće kaki‚‚ samo je čekao trenutak kada će prsnuti poput petarde i tresnuti nepopravljivu glupost. I nepogrešivo je birao da od mnoštva grana na razgranatom stablu, preseče baš onu na kojoj sedi. Takva mu priroda.
U prvom krugu, obojica kandidata su dobila, ali u procenat jednak broj glasova. Od šezdeset posto onih koji su izašli na glasanje, tek četvrtina glasova je ravnopravno otišla i jednom i drugom. Na prste obe šake, pa sa istim još u džepovima, lako se može izračunati da je tek svaki šesti među nama, odlučio da mu prvi i pravi izbor bude jedan od njih dvojice. Premalo, naravski.
Ko se večeras odluči da gleda dvoboj ovih koji pretenduju da nas vode u sledećih pet godina, srećno mu bilo. Možda bude i korisno za konačnu odluku?
Ja znam šta mi je (ne) činiti…Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
