Prvih hiljadu dana

Više od hiljadu dana programskih ostvarenja jeste vreme u kojem komplikovan mehanizam i organizam kakav je televizija, mora da pokaže i dokaže svoje mogućnosti u punom obimu i kapacitetu. Da se – što bi kazali „telemani“ – potpuno tehnički užljebi, i što je podjednako bitno, kadrovski uzglobi.

Jer taj komplikovani sistem paralelno deluje i po principu preciznog aparata, ali i savršenog živog organizma. Ko god i šta god u tom smislu omane, ekran je – vrlo pojednostavljeno kazano – crn! A tada, džaba i preskupe tehnike i vrhunskih profesionalaca. Bila noćna ili dnevna, mora je svakako…

Da li, dakle, zamišljeni informativni koncept – „tri u jedan“ ili „jedan kroz tri“ – sa programski i tehnološki autonomnim centrima u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu, ispunjava svrhu i postiže željene rezultate?

Rekao bih – da. Na skali od jedan do deset, bila bi to vrlo stabilna – osmica.

Malo je prostora za celovitiju analizu, pogotovo šireći sliku na sličnosti i razlike, minuse i pluseve u svakom od centara, ali ono što svakodnevno nudi studio u Beogradu, jeste granitna programska šema i kvalitetne emisije vesti kao okosnica iste. Jutarnji, popodnevni i večernji informativni kolaži, neretko su okvir i za debate, za gotovo zaboravljeni žanr na mnogobrojnim ovdašnjim kanalima. Sastav reportera sa terena, dobro je zanatski edukovan i, za potrebe redakcije, naglašeno drilovan.

Sve to čini, hajde da se ozbiljno našalim, da isključivi gledalac srpskih televizija sa nacionalnom prohodnošću, koji nezgodom ili nepažnjom nabasa na N1 i zasut tamo prisutnim vestima, razmišljanjima i stavovima, jadan, izvesno ne može da dokuči šta ga je snašlo i o kojoj je zemlji reč. O Srbiji, uveren je – ne. E, to jeste kompliment!

S druge, one važnije strane, ljudi sa N1 najlepše pohvale dobijaju – kao kolektiv, a mnogi od njih pojedinačno – od sve mnogobrojnije armije gledalaca koji prepoznaju i cene profesionalno i odgovorno novinarstvo.

Da sam među njima, mene bi posebno „radovao“ gnev i pokušaj nipodaštavanja i diskreditacije koji stižu iz režimlijskih krugova. Nema konferencije za medije da naprednjački „lučonoša“ ne uputi zlobnu primedbu ili zapljune bezveznu etiketu nekom od prisutnih novinara sa „američke televizije“, a verni mu sledbenici to isto papagajski ponavljaju.

Stoga ne razumem zašto ljudi sa N1 kukaju što ih izbegavaju režimlije. Baš super! Neka sve okrenu u sopstvenu korist. U recimo propagandni slogan: „Kod nas gostuju samo ekskluzivci, oni kojih nema na drugim TV!“

I za kraj, ne želeći da zametnem kavgu, nego onako prigodno, slavaroški, da odaberem svoje favorite: Maja Nikolić i Miodrag Sovilj među reporterima, Milan Šarić i Ivana Zarić u studiju, Maja Sikimić po posvećenosti zadacima i, posebno, Jovana Štetin i Emina Kovačević kao „Lica sezone“.

Srećan rođendan!