Nikada valjda, neću razumeti neke odluke, neke poteze, neka ponašanja ljudi sa ovdašnjih televizija. Nije reč samo o zakeranju ili džangrizavosti koja ide pod ruku sa podacima iz izvoda iz matične knjige rođenih, ne radi se ni o nekritičkim udarima nostalgije za vremenima kada je sve – pa i na televiziji – kao, bilo bolje i smislenije…
Jednostavno, ne razumem, recimo, mud(r)onje što bandigazduju na Prvoj srpskoj (jbt!) televiziji iliti PST, koji odluče da pošalju reportera u Glazgov, da se javi sa stadiona, uoči prve kvalifikacione utakmice naše fudbalske reprezentacije, za odlazak na Mondijal u Brazil, a potom njihov čovek iz beogradskog (!?) studija, komentariše samu utakmicu. Pa, ljudi moji, da li to ima ikakve veze sa zdravim razumom?
O nekakvoj štednji, očito nema govora, jer su u škotsku prestonicu već poslali novinara Tešanovića, koji je, hladno, umesto da mu dupe vidi puta, svoj pismeni sastav o prethodnim utakmicama Srbije od kada ih vodi selektor Mihajlović, mogao (što sigurno i jeste) da pripremi kod kuće, a da je na „Hempden park“ otišao komentator Mladenović.
Ovako se, potpuno bez potrebe, Tešanović slikao razgovarajući sa Tanjgom, nekakvim skautom u srpskom stručnom štabu (koji nam je prepričao detalje sa odigranih utakmica u našoj kvalifikacionoj grupi, koje je, više ili manje, već znao svaki iole pasionirani ljubitelj fudbala u nas) a zlosrećni Mladenović (inače, vrlo solidan komentator) se patio buljeći u nekakav studijski monitor, ili čak običan televizor, baš kao i svaki gledalac koji je u tom času, bio kraj svog TV prijemnika.
Dobro, dobro, nisam pogrešio ni protivnika, ni državu, ni mesto odigravanja utakmice… Šala mala, poštovani čitaoče. Ovi su delovi iz teksta koji je na ovom mestu objavljen pre godinu dana. Prošlog utorka je naša reprezentacija igrala protiv Velsa u Kardifu, na istoimenom stadionu engleskog premijerligaša, a sve ostalo je bilo, ali bezmalo, do svakog detalja, isto!
Tako sam se naslonio na Kovačevićevog literarnog junaka, legendarnog Radovana Trećeg, koji je, sećate se, onako narodski bistar i sklon raznom podjebavanju, predlagao da u novinama, budući da svaki dan isto pišu, treba samo menjati – datume?
Kako god bilo, ali te Radovanove „doktrine“ očito se, ovde među nama, neki nepokolebljivo drže i ni za šta i nikako je promenili ne bi. Veselo im bilo.
Tvrdim, dočim, da naše nacionalne sportske selekcije – uključujući i fudbalsku – ištu najviše moguće televizijske standarde. One koji u ovoj zemlji – ne računajući sve tehničko – tehnološke mene na bolje – funkcionišu već pola stoleća.
Zamislite da je ova utakmica u Kardifu – da je sreće ko što nije – odlučivala o tome da li će naša reprezentacija putovati na svetski samit u Brazilu, i da reporter sedi u beogradskom studiju, grdno se, jadničak, zlopateći, podjednako poput nas gledalaca.
Valjda će oni koji će, nadam se vrlo skoro, doći umesto ovih koji još koji dan stoluju u Fudbalskom savezu Srbije, uz razna druga nova, bolja i mudrija ponašanja i delanja, razmisliti i o narečenom, te kada budu tražili budućeg partnera među ovdašnjim televizijama, ugovorom regulisati, pored novčanih, i neke druge, ne manje važne obaveze one stanice koja će prenositi utakmice naše fudbalske reprezentacije?
PS Uz ogroman i svake hvale vredan trud, ljudi za to zaduženi u RTS su minule sedmice organizovali, distribuirali i realizovali utakmice na evropskom šampionatu za odbojkašice u Nemačkoj, na kontinentalnom prvenstvu košarkaša u Sloveniji i teniski meč u okviru Dejvis kupa iz Beograda. Sa našim sportistima u glavnim rolama. Tokom vikenda, na čak tri kanala istovremeno! Svaka čast…Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
