Evo nas u septembru, jesen se šunja, vreme je, uz ostalo, kada tradicionalno, televizijske kuće uglavnom najavljuju, a one vrednije, već i emituju programske novitete koje ćemo – kako ko i, dabome, i koliko ko – gledati do ranog sledećeg leta.
Meni je, odista, lako da sa velikom dozom bašmebrigizma sve te najave ispratim budući da – ne računajući sportske ili filmske i serijske programe – svakodnevno gledam samo „jednu i po“ televiziju.
Ona „jedna“, podrazumeva se, je N1, „pola“ – dakle, tu i tamo, isključivo sa snažnim razlogom – je sestrinska joj, Nova S.
I baš drugopomenuta TV je krenula, vrlo organizovano i učestalo, sa reklamiranjem jesenje šeme. Nešto od ponude sam već odgledao, nešto nisam.
Niti ću!
Iako sam, još onomad, sa velikim simpatijama ispratio formalni početak rada, zapravo preimenovanje već postojeće televizije, i štaviše javno, na ovom mestu, ponešto u vezi sa programom, sam im i predložio.
Kako god, nešto iz programa Nove S ne gledam budući da se te emisije sa vremenom emitovanja poklapaju sa mojim gledateljskim rutinama, neke me sadržajem ne privlače, posebno one „kineske“ verzije čiji se orignali već emituju, znatno kvalitetnije i profesionalnije na, rekoh, sestinskoj N1.
Međutim, neke programe ne pratim isključivo zbog nekolikih lica koje ih autorski, ili voditeljski, personifikuju.
Godinama su bila, te persone, cenjeni saradnici na televizijama koje sam u ogromnom luku preskakao.
Zapravo, zbog manjka poštovanja elementarnih zanatskih uzusa, a viška odvratnog šlihtanja vlasti, duboko sam ih prezirao.
Znam, u manjini sam u tom smislu, budući da velika većina gledalaca vodi računa o onome šta je i ko je na ekranu, a mnogo manje na kojoj televiziji se to emituje.
Ne spadam u takve.
Štaviše!
Držim da se profesionalni, pa i moralni lik svakog pojedinca, bez obzira na posao kojim se bavi, ne pere dobro plaćenim transferom.
Toliko o tome. Idemo na najave za ovu sezonu.
Odgledao sam premijeru „Utiska nedelje“.
Standardno.
Ako bih delio dlaku ne četiri, nanovo bih zamerio autorki što uporno ignoriše blagodeti nove televizijske tehnologije.
Ko još u ozbiljnim medijskim kućama – od Islanda do Novog Zelanda – koristi fiksni telefon?
Javljanja slikom smartfonom, tabletom ili kompjuterom – što može da učini svaki đak prvak – toliko su osvojila komunikaciju između TV studija, reportera, ili gledalaca, da samo inatdžika, kakva Olja Bećković očito jeste, to želi uporno da ignoriše.
Štaviše, u „tizeru“ za emisiju, sa dozom lake erotičnosti, mazi prastari telefon kakav je, verovatno, koristio još major Kriger u „Otpisanima“.
Olja je Olja…
Mangupi iz „Njuz neta“ i Zoran Kesić su nastavili tamo gde su stali.
Razbili su sa analizom, slikom i rečju, sve ono što se (nije) dogodilo za vreme „istorijske“ posete srpske delegacije Vašingtonu.
Pomerili su plombe iz umnjaka Vučiću i vučićima uveocima.
Sa nestrpljenjem čekam „Tri Pljižketara“.
U najavi Petrović, Ljubičić i Žanetić sa spojenim prstima šake – praveći onaj „predmet želja“, koji klinci pod udarom hormona, crtaju po zidovima školskog klozeta – dugo je čekana ubistvena provokacija.
Jer, ako su, pritom, mislili ono što ja mislim i na koga ja mislim… super! „Kent vejt“, što bi kazali ključari Bele kuće…
Ljudi iz Nove S, bez obzira na primedbe, želim vam – u novoj sezoni – sve najbolje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
