Nikad dužeg i vrelijeg leta. Meteorološki, a vala, i politički. Naslonila se vrelina na majski prevrat i Đurđevdanak, koji nikada, nekima naročito, nije bio manje zelen. Odveć beše žut, ali ne kao metafora, pokazaće se, za jednu gubitničku političku družinu, već onako prezrelo, samrtnički žut, poput uvelog đurđevka, koji je predugo bio u vazi sa ustajalom vodom. Onda su stigli junski politički obrti, neočakivani sastav nove vlade, iznenađujuća kadrovska rešenja, živa u termometru je stizala do četrdesetog podeoka, potom julske kanikle i otvaranja raznih privredno-političkih afera, ali više kao pretnja i medijsko naslađivanje, nego kao policijsko-istražno-sudska rabota. Avgust, ni malo glup i naivan, vreo do neizdrživosti, najavljuje da nas čeka jesen sa atmosferom poput one u ekspres-loncu…

Jednom je novinarski cinik, pretpostavljam u hladovini neke beogradske bašte, u igri kockica leda u čaši sa viskijem, prepoznao sličnost sa letnjom, potpuno nezanimljivom i novinarski neinspirativnom sezonom, te je istu, nastavljajući sa poređenjem, nazvao po krastavcima koje su vredne domaćice, obično u to vreme, trpale u tegle sa sirćetom, salicilom, renom, biberom u zrnu… ili kako već starostavni recepti nalažu. Docnije su to manje inventivne kolege, oni što za kafanskim stolom upijaju verbalne izvale popularnih kolega, pa ih kao svoje štosove, prepričavaju u tazbini, ili pred tek pristiglim mladim pripravnicima, papagajski ponavljale iz leta u leto. Tek metafora o kiselim krastavcima je postala opšte mesto, pouzdana detekcija za manjak maštovitosti i (spisateljske) svežine.

Inače, letnja sezona, dok novinarske zvezde uživaju u čarima odmora, pripada, kao po pravilu, redakcijskim trećepozivcima, koji tada, otimaju trenutke kratkotrajne slave. Da se, recimo, ne samo sa inicijalima, već sa punim imenom i prezimenom pojave ispod nekog bezveznog teksta, ili da umesto, za njih uobičajenog prostora u rano jutro ili pred ponoć, dobiju devedesetak sekundi u udarnim terminima vesti na radiju ili televiziji.

Ovog, kako već napisah, nikada vrelijeg (političkog) leta, ta ‚‚turšijska‚‚ praksa je nastavljena. Redakcijski intervjueri, zvezde nad zvezdama, planduju na hrvatskim ili grčkim plažama, a bogomdane teme i sagovornici im nepovratno izmiču. Tako su, biće, još u aprilu, odlučili menadžmenti i uredništva, sklepajući takozvanu letnju šemu sa preciznim rasporedom godišnjih odmora za svoje „bul terijere“.

I, umesto da gledamo preznojavanje (što zbog nesnosne temperature, što zbog neprijatnih pitanja novinara u televizijskim studijima) premijera, ovog i onog, ministara bivših i sadašnjih, guvernera, direktora raznih banaka i javnih preuzeća… gledaocima se nude reprize reprizinih repriza raznih serija, bajati filmovi i inostrane stupidarije, poput one u kojima odrasli ljudi izigravaju preispoljne idiote u pokušaju da postanu nekakvi nindža-ratnici, šta li već… Sezona kiselih urednika, očito.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari