Šolak i Mesi

Da na – evo predloga – Top kanalu, uz vrhunske serije, domaće i strane, najkvalitetnije filmove, svoje emisije, iz dana u dan, imaju Bećkovićeva, Ivanović, Kesić, Vidojković, Kulačin…

Dalje, zašto se u sedam predveče i u deset uveče, ne bi preuzimao „Dnevnik“ od N1 televizije, plus sportske informacije sa Sport kluba?

Koncept zanatski pripremljene informative, kombinovane sa privlačnom zabavom, jednostavno je osuđen na uspeh.

To su izvodi iz mog predloga – a sve u kontekstu teksta posvećenog prvim protestima opozicije po srpskim gradovima i medijskim (ne)praćenjima istih – objavljenog baš na ovom mestu, pre nepunih godinu dana, dobio je, uz minimalne izmene, svoju realizaciju.

Doduše Top kanal se zove Nova S, a novinarsko-zabavljačka reprezentacija će nastupiti u predloženom sastavu, plus jutarnja emisija „Mentalno razgibavanje“, popodnevni miks „Među nama“, odlični, navek aktuelni proizvodi iz producentske kuće Insajder, popularne serije, solidni filmovi, blokovi vesti u pripremi N1 i ekskluzivni prenosi utakmica fudbalske selekcije Srbije…

Da li moj „tiket“ proradio, ili je tek koincidirao sa razmišljanjima Šolaka i saradnika mu, nikada neću saznati.

Nije ni važno, ali kako god bilo, televizije N1 (o kojoj sam ovde možda prečesto pisao) i Nova S, u svojim pojedinačnim ponudama, jesu ono najsvetlije na našem elektronskom medijskom nebu.

Nisam, međutim, zadovoljan kako te dve televizije pakuju sopstvene programe i, što je podjednako važno, kako međusobno (ne)sarađuju. Štaviše, neke njihove udarne emisije se emituju u isto vreme i tako – što je vrlo glupo, a skupo – konkurišu jedna drugoj.

Mislim na na pakovanje programske šeme. Ili, šema u konkretnom slučaju.

Ilustracija: „Dan uživo“ je već etablirani program N1 televizije – po meni njihov najbolji kolažni segment – koji se, već nekoliko meseci, u satnici emitovanja, preklapa sa „Među nama“, varijantom „svašta nešto“ (namerno koristim tu idiotsku, vrlo modernu jezičku poštapalicu koja ništa ne znači, sem što užasno bruka jezičke neznalice koje ih bezdušno koriste) u produkciji Nove S.

Nisu to, objektivno posmatrano, programi za poređenje – rekoh već „Dan uživo“ je neuporedivo ozbiljniji i kvalitetniji, izrazito informativniji – ali se dogodi da i u narečenom svaštarenju gostuje zanimljiv sagovornik, koga bi, siguran sam, voleli da vide i čuju i gledaoci koji nisu „Među nama“.

U vrhunskim televizijama, nepatvoreni profesionalci koji znaju svoj posao rešavaju takav ili sličan problem tako što, recimo, pomeraju početak emitovanja jednog od programa, kada se taj okonča, startuje drugi, a oba omeđuju informativnim emisijama u 15 i 19 časova, u realizaciji N1.

Jer, bez obzira na preferencije, oba programa, siguran sam, imaju zajedničke verne pratioce, pa zašto bi ih neko terao da se opredeljuju, kad – uz mali napor za to zaduženih znalaca – mogu da gledaju i jedan i drugi.

Tako dalje, i tim sledom…

Ovako me odnos snaga na tim sestrinskim (?) televizijama i registar njihovih pojedinačnih ponuda podseća na argentinsku fudbalsku reprezentaciju: imaju izvanrednog Mesija i desetak vrhunskih majstora, avaj, nemaju pobednički tim (šemu) za dugogodišnje osvajanje najsvetlijih ekipnih trofeja! A to je, valjda, i Šolakov cilj?