Protekla je prva trećina na loptačkom samitu u Brazilu. Svaku od ekipa učesnica, videli smo dva puta na delu. Delu? Kako god…
Dovoljno, ipak, za pregršt utisaka raznih predznaka, premalo da bi – objektivno gledano – mogli sa čvrstom izvesnošću, da predvidimo ko će se na koncu radovati sa zlatnim trofejom u naručju.
Znamo, dočim, ko će već sledeće sedmice plandovati po najpoznatijim svetskim plažama, i suncem i morem puniti energijom presahle baterije, jer za sve njih, ljute profesionalce, u avgustu se već okreće nova stranica u uzbuđenjima, prepunim životima.
Na šampionatu, dakle, više nema Španaca. Nema ni Engleza. Urugvajci i Italijani odlučuju ko će od njih pakovati kofere. Vise Portugalci, Hrvati…
Cela Kugla oplakuje Španiju, aktuelne globalne i dvostruke kontinentalne vladare, oduzimajući im i skiptar i presto za sve vremena. Kao, blistava era jedne ekipe je zauvek okončana. Koješta!
Kasiljas, Pike, Ramos, Fabregas, Čavi, Inijesta, Alonso, Buskets, Pedro… i njihovi amigosi iz reprezentacije, Reala i Barselone, osvojili su u poslednjih šest godina sve ono najveće i najvrednije što, i na reprezentativnom i klupskom planu, postoji na ovom svetu. Sve! Pa, nekoliko puta tako! Takmičući se, pritom, sa sebi ravnima, dakle, takođe najboljima, nastupajući i po pedesetak utakmica godišnje. Igrali i u tim utakmicama, najčešće pobeđivali. Te druge, najbolje.
Eto, desila su im se nesrećna dva junska dana. Užasne dve utakmice. Ko se ikada bavio ozbiljnije sportom, prepoznaje te uklete trenutke, kada ti ništa, ali baš ništa, ne uspeva! Greška za greškom, glupost za glupošću… Katastrofa! Moj drugar Žika Spenser, takva stanja (i sranja) opisuje rečenicom: „da zavučem ruku u pun džak pica, kitu bih izvukao!“ E, to je to…
Beše to sumrak bogova. Privremeno pomračenje, zapravo. Ali, ljudi, treba biti veoma sportski neobrazovan, ili odveć navijačkom mržnjom zaslepljen, pa poverovati da su ovi genijalci koje sam nabrojao, tamo u Brazilu, završili sa ozbiljnim fudbalom i skupljanjem novih trofeja.
Nikako! Već na jesen će se ti bogovi oporaviti, pomračenje će minuti i radost igre i obaveza novih pobeđivanja, će se nastaviti.
Još nešto, ne manje važno, što autsajderi ne mogu da shvate i prihvate. Ti momci su, pored snažne navike da pobeđuju, veoma dobro savladali i metodsku jedinicu koja se zove – poraz. Oni su sjajni pobednici, ali i dobri gubitnici. U svakom trijumfu, znaju oni, sakriveno je i zrno budućeg neuspeha.
I obrnuto, na sreću…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
