Svašta nešto

I sada to, svašta nešto: sprema se sultan Sulejman za veliku vojnu sa Ugarima (1521). Diže ogromnu armadu, mornaricu čak, kako bi prešao Dunav i stigao do zidina Beograda, najvećeg i najčvršćeg utvrđena, kralja Lajoša!!!

Kako sad to? Kakav Lajči (kako u Preku od milje zovemo Lajoše) u srpskom prestonom gradu? Zar oduvek, još od ameba, to ne beše samo naše? E sad, ili Turci lažu, ili moja nastavnica istorije nije odveć marila za mene, te se ja, pod stare dane, dohvatih da nadoknadim propušteno od majke povesti.

Kako god, iznenadi me ta tvrdnja, baš kao i većinu sudržaljana činjenica da, tu među nama, žive Vlasi. I da ne bi briselske priče o evropskoj kandidaturi i rigoroznog rumunskog stava da nam, baš zbog Vlaha, neočekivano ugroze posao, ko zna koliko bi bilo među nama onih koji znaju ko su, zapravo, ti Vlasi.

Šta ja o njima znam? Setih se tako Vlaha Alije iz Hasanaginice, pa nadaleko čuvene vlaške magije, onda sintagme ‚‚ da se Vlasi ne dosete‚‚.

Dalje, lepe Anđe Vlajine supruge Roka Prča, sjajnih likova iz Našeg malog mista, svevremene televizijske maštaonice genijalnog Miljenka Smoja… Sad, jesu li Vlasi, ustvari Srbi koje su Turci tako zvali, ili su to žitelji dalmatinskog zaleđa, svojeglavi, čudnih navika i ponašanja, navek spremni da zagorčaju život gospodi sa obale, ili je to pleme koje je živelo, a i sad, kao nacionalna manjina, živi u Timočkoj krajini, ili su to, zapravo, čisti Rumuni ?

Joj, koliko malo znam iz antropologije, istorije, a, biće, i šire. Međutim, vidim da predstavnici vlaških udruženja i nacionalnih saveta nemaju ni minimum saglasja o tome ko su, odakle su, gde su im koreni i šta su im nacionalni prioriteti.

Svašta nešto u novini i televizoru.