Geri Lineker je britanska fudbalska ikona. Beše strava od napadača. Predator. Golmanima je njegovo prisustvo u šesnaestercu izazivalo mučninu u stomaku i osećaj kao da sede na stomatološkoj stolici, razjapljenih čeljusti, bez anestezije. A, mašina zlokobno zuji u rukama zubara, koji se sadistički ceri… Užas!
U sportskoj penziji, Lineker se posvetio novinarstvu. Odlično piše. Britko, sažeto. Osobeni je stilista. Briljantno komentariše i fudbal na televiziji. (Ako ste u prilici, obavezno pogledajte njegov dokumentarac o Maradoni, po mnogima najboljem fudbaleru svih vremena, a, među Englezima, najomraženijoj figuri na Planeti, posle onog njegovog gola rukom Gordom Albionu na SP 19.)
Dži El je i pasionirani tviteraš. Reaguje munjevito i ubitačno. Poput kobre. Kao kadgod na terenu. Posle prvih polufinalnih utakmica u Ligi šampiona u kojima su minhenski Bajern i dortmundska Borusija unakazili španske svetinje Barselonu i Real, Geri je netom nakon tekmi, a pre revanša, na lajni prognozirao finale u kojem će 22 igrača šutirati loptu oko 90 minuta, a pobediće Nemci!
Time je parafrazirao sopstvenu verbalnu doskočicu od pre gotovo četvrt veka. I, odista, u konačnom raspletu tog najprestižnijeg klupskog nadmetanja, na londonskom Vembliju, najvećoj najvažnijoj katedrali fudbalske religije, u subotu uveče, slavio je nemački klub. Bajern!
Nemci? Hm, hm: u startnim postavama su bili i Brazilac, Austrijanac, Španac, Hrvat, Srbin (Subotić), tri Poljaka čak, po jedan Ganac i Turčin sa nemačkim dražavljanstvom i tek za prste jedne šake beše i Nemaca na svakoj strani. Novi svetski (sportski) poredak, u očiglednoj demonstraciji moći.
Kakav spektakl! Kakva utakmica! Kakav ambijent!
Kakav televizijski prenos! Može li bolje? Kvalitetnije? Sveobuhvatnije? Videli smo sve bitno. Ali, baš sve! Ogromnu, frenetičnu radost i, bukvalno, bolnu sa čupanjem sopstvene kose i zelene, zelene trave tuđeg doma… Zahvaljujući majstorstvu i talentu reditelja prenosa, prisustvovali smo, uz ostalo, i trima monodramama u, inače, fascinantnoj ansambl predstavi.
Simultanku Arjena Robena. Odlučujući gol (2:1) tek koji sekund pre kraja regularnog vremena, i dodavanje saigraču, kao na tacni, za Bajernovo vodstvo. Slatka, hladno servirana sveta svim onim kritičarima koji su ga godinama predstavljali kao velikog igrača za male utakmice, i večnog gubitnika, zapravo tragičara, nesposobnog da se otrgne iz sopstvene kobi.
Neopisivu sreću Jupa Hajnkesa, trenerske gromade, na polovini sezone praktično smenjenog, da bi potom sa Bajernom trijumfovao u nemačkom šampionatu sa neverovanih 20 bodova prednosti a, zatim, po drugi put u karijeri (jednom sa Realom) osvojio i obožavanog Ušonju.
Svedenu tugu, ali i nedvojbenu najavu ogromnih budućih dostignuća trenera Jirgena Klopa, koji je, ali odista od ničega, načinio za samo tri godine, nanovu moćnu Borusiju. Reče on u intervjuu uoči utakmice da mu je to prvo Veliko finale, pa ako bude živeo i narednih 60 godina, to će mu biti sasvim dovoljno. Njega ogromni uspesi tek očekuju, dodajem ja…
Za kraj, lična preporuka: ovaj televizijski prenos bi trebalo da u svojoj arhivi imaju svi iskreni poklonici tog specifično televizijskog stvaralaštva. Profesionalci, ali i oni takozvani obični gledaoci. Prvi zbog inspiracije, ostali zbog antologijskog uživanja u svakom novom gledanju. Svi zajedno, u svetkovini jednog zanata…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
