Već prvi krug takmičenja po grupama na evropskom loptačkom hepeningu po gradovima Ukrajine i Poljske, pokazao je, naročito u stravičnim sudarima titana (Nemačke i Portugala, Španije i Italije, Engleske i Francuske), ali i u susretima ostalih ekipa, skrivenih favorita, moć i ambiciju, snagu i tehniku, lukavost i naivnost, puke želja i istinske mogućnosti… Kolektivnu, ali i pojedinačnu snagu Šesnaest Veličanstvenih.
Mi, Srbi, znamo to već od kraja okršaja u kvalifikacijama, od one sramne mariborske večeri, da smo tek posmatrači. Nudim stoga tri sličice, kao ilustraciju ili čak za moguće poređenje. Mi i Oni. Važno i nebitno. Zašto se oni tamo, na Evrofudbalu, takmiče, a mi ih samo, sa većom li manjom količinom ljubomore i zavisti, gledamo na televiziji.
I odmah da kažem, svi prenosi su realizovan izvanredno, po onom „ostrvskom aksiomu“: široki plan akcije, krupno akteri(i), ponavljanje akcije ako treba i koliko puta treba iz različitih uglova, opet krupno akteri, pa usporavanje snimka do zaustavljanja slike, ako je to neophodno za dodatni komentar i analizu… Tako jednostavno, tako funkcionalno!
Dakle! Nemačko ‚‚mešano meso‚‚ je sastavljeno od šest nacija, s pažnjom odabranih za ovaj šampionat. Nemci i Španac su pevali nacionalnu himnu, Ganac, Marokanac, Poljak i Turčin, nisu. Nepevače to nije sprečilo da budu među najboljim akterima utakmice. Štaviše ! Fudbal je i himna i zastava i državljanstvo… ali i golovi u mreži protivnika. Bar jedan više od broja onih u sopstvenoj mreži.
Ljajić?
Portugalski tim je skup fenomenalnih pojedinaca. Većina njih igra u najvećim svetskim klubovima i okićeni su najvrednijim trofejima. Hoće li učiniti ovoga puta da ekipa, u istinu, bude zbir pojedinačnih kvaliteta plus ono što se zove hemija, ili će, nanovo, umirati u individualnom sjaju, što je samo eufemizam za još jedan neuspeh?
Vidić, Stanković, Ivanović, Subotić, Kolarov… I?
Kada vidim onoliku frenetičnu armiju hrvatskih navijača – tako je bilo na kvalifikacionim utakmicama, kod kuće i na gostovanjima – uveren sam da svaki Hrvat ima bar dva dresa obožavanih „vatrenih“. Onaj za svaki dan i onaj za svečane prilike. Za evropska prvenstva, recimo.
Koliko poznajete ljudi koji, s ponosom, nose majicu našeg državnog tima?
Tri sličice. Neko će reći, nevažne sitnice. Hm…
Ko će, na koncu, biti odličnik među jakim vrlodobrašima? Sklon sam da poverujem u tezu onog engleskog cinika (legenda veli da je to Gari Lineker, jedan od najboljih ostrvskih golgetera svih vremena) koji je, svojevremeno, definisao fudbal kao igru jedanaestorice protiv jedanaestorice, u kojoj, obavezno, pobeđuju – Nemci!
Šta god ta imenica, danas i tamo, značila…Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
