TV heroine (2)

Idemo dalje…

Ljubica Gojgić (RTV) je „bič božji“ kada je reč o klasičnom televizijskom razgovoru sa stavom i apsolutnom pripremom i argumentacijom intrevjuera.

Uživanje je gledati i slušati kako se poneki pitani trudi svim silama da ne odgovori na postavljeno pitanje, da ga zabašuri kroz svoju, unapred pripremljenu tezu, koja nema veze sa vezom, a Ljubica ga hladno, gledajući ravno u zenice, ponovo, pa ponovo, pa opet vraća na pitanje i ne odustaje: „Dobra kritika je kao poklon! Besplatan a veoma koristan čas novinarstva, takoreći gratis mentorstvo radi usavršavanja. Novinari, kao i svi akteri javne scene, morali bi sa pažnjom da slušaju kritičare. Zbog sopstvenog napretka, a još više zbog svesti o misiji novinarstva. Ako ste se posvetili informisanju javnosti, taj posao se mora raditi odgovorno i profesionalno. Odstupanja mogu imati velike posledice. Znalačka, stručna, objektivna kritika, razdvaja dobro od lošeg novinarstva, a novinare drži na pravom koloseku. Kao ni novinarstvom, ni kritikom ne može da se bavi svako. U stvari, bavi se, a ne bi trebalo. Nestručna, navijačka, ostrašćena ‘kritika’ ne popravlja kvalitet nečijeg rada, makar ponekad i pomagala uzdizanju njegovog ega.“

Nataša Miljković, odnedavno zlata vredno pojačanje N1 televizije, i u svom prethodnom novinarskom životu, redovno je privlačila izuzetnu pažnju.

Jer je izuzetna: „Da se razumemo, uvek su mi draže one kritike u kojima me hvale, ali bez ovih drugih ne bih ništa naučila, ojačala, svađala se u sebi sa autorima kritike. Ne volim one koje se svode na lično ili gde vidim da kritičar, pišući, naplaćuje preko mene neke svoje račune, ali kritike je danas toliko malo da mi i takve nedostaju.

Ne računam društvene mreže u relevantnu kritiku, one se svode na lični ukus i bez standarda su. Zato sam, davno, napravila forum za emisiju ‘Ključ’ da bih ljudima pokazala kako, u zavisnosti, od njihovog karaktera i obrazovanja zavisi da li će jedna emisija ili jedan autor i voditelj biti najbolji ili najgori na svetu. Sve je prštalo od polemika između jednih i drugih. Tako je, danas, često na Tviteru.“

Mirjana Vladisavljev je zaštitno lice novosadskog Kanala 9. Godinama već, nekoliko puta sedmično, razgovara sa najrazličitijim gledaocima i, iz emisije u emisiju, dokazuje svoje izrazito profesionalno poštenje: „TV kritika, šta to beše? U društvu izgubljenih vrednosti i kritika je izgubila smisao. Teško je danas odvojiti žito od kukolja. Većina medija gleda kroz ružičaste naočare kako bi se dodvorili onima kod kojih je kritička svest davno izbrisana. Da li se nešto može promeniti? Plašim se da ne, ne bar u skorijoj budućnosti.“

Zašto sam izdvojio mišljenja samo novinarki. Zato!

Zato jer, ako govorimo – makar na televizijama – o poštenom, zanatski besprekornom i nadasve odgovornom novinarstvu, žene su u tom malobrojnom društvu, vrlo dominantne. Uostalom, i imenica NOVINARČINA je ženskog roda, zar ne?